Mira Adanja-Polak bila je pre nekoliko godina u Londonu i tada je razgovarala sa članom Britanskog parlamenta nakon izbora. Čućete koje muke muče britanskog parlamentarca. Možemo li njegova iskustva iskoristiti i za prilike u našoj zemlji?
Da li će laburisti zadržati eksperte bez obzira na njihovu stranačku pripadnost?
Da, osnovno je da je državna služba apolitična. Karijera državnih činovnika nije pod uticajem političkih previranja, za njihovo napredovanje zadužena je državna komisija. Svako odeljenje bira svoje ljude za rad sa ministrom. Za ministra rade državni službenici, vlada se menja, ali ne i službenici. Ako mu se ne dopada osoba koja radi u njegovoj službi…
Šta onda radi?
Ako mu se ne dopadne lični sekretar, može ga zameniti, ali je veoma teško zameniti načelnika tog odeljenja. Ponekad se i to desi, ali retko. Uglavnom prihvataju sve osoblje i sve savetnike. Vlada im može dodeliti savetnike, 2-3 pa i više njih koji su iz opozicije, koji im pomažu. Oni su tada državni službenici sa posebnim ulogama ministarskih savetnika.
Gde živite?
Ha. Živim… Imao sam kuću, a kada sam bio izabran, preselili smo se u Grimsbi. Tamo sam kupio kuću, deca su išla u školu, žena je putovala na posao. To je bilo nemoguće…
A sada?
Bilo je strašno. Decu su gnjavili u školi politikom. Nastavnici su govorili u školi: „Ponašajte se lepo, Vaš otac je u parlamentu.“ Vratili smo se u Jorkšir, odakle smo i došli. Imamo i stan u Londonu.
Kada ste dobili na izborima, da li ste odlazili na ista mesta, u isti pab?
Pitanje je da li sam se odrekao prijatelja kada sam postao tako „važan“. Kada sam izabran, „uspeo“ sam da prepolovim svoje prihode. Nisam mogao više da priuštim život od ranije. Radim u televiziji, i to je odlično plaćen posao. Postao sam siromašniji, jedem u jeftinijim restoranima, idem u lošije pabove, uglavnom u Londonu.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com