U Srbiji, posebno u većim gradovima, pandemija nije mnogo poremetila trend u stanogradnji – nove nekretnine se sve više grade, a potražnja je čak i nadilazi.
Stručnjaci su se saglasili da je sada pravi trenutak da građani reše svoje stambeno pitanje.
Generalni sekretar Udruženja banaka Vladimir Vasić napominje da kamate nisu nikad ranije bile niže, a kao neke od faktora vidi reforme u Srbiji, stabilnost, poverenje investitora, ambijent za investicije, monetarnu politiku EU.
„Kamatne stope su niže nego ikada pre, pa je ovo idealan trenutak za kupovinu stana, uz veliku ponudu i potražnju“, kaže Vasić za RTS.
Generalni direktor Sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga NBS Bojan Terzić ističe da je centralna banka odlučila da referentnu kamatnu stopu zadrži na jedan odsto, podsećajući da je u više navrata smanjivala tu stopu prošle godine kada je iznosila 2,25 odsto.
Kako je naglasio, referentna kamtna stopa je signalna, jer od nje zavise sve druge kamate – po kojima banke pozajmljuju jedne drugima ili od NBS, što se odrazilo i na stambene kredite i gotovinske kredite.
Prema podacima centralne banke, preporuku NBS-a od pre godinu dana da se učešće u stambenim kreditima sa 20 odsto smanji na deset, usvojilo je pet banaka od petnaestak banaka koje daju tu vrstu pozajmice.
Terzić objašnjava da prilikom davanja stambenog kredita treba uzeti u obzir da tu ne postoji ograničenje zaduženosti. „Banke moraju da budu oprezne, ali mislim da će se broj banaka povećavati“, dodaje Terzić.
Predstavnik Privredne komore Srbije Bojan Stanić ukazuje na rast od 20 odsto izvedenih građevinskih radova u odnosu na prošlu godinu.
Potražnja gura cenu nagore
Ipak, kako ističe, potražnja je veća od ponude i to gura cene nagore.
„Cena novogradnje je veća za dva odsto u odnosu na 2020, a PKS procenjuje dalji rast. Na to utiče Beograd gde u određenim delatnostima zarade rastu kao i kod vlasnika mikrobiznisa koji se zbog neizvesnosti poslovanja ne odlučuju na proširenje proizvodnje već sredstva ulažu u nekretnine“, objašnjava Stanić.
Prema njegovim rečima, potražnja je veća od ponude na nivou cele Srbije – pored Beograda, Novog Sada, Nišu, Kragujevca, značajno je poraslo interesovanje za vikendice, naročito od prošle godine, po nekim procenama za 40 odsto.
Kaže da cene kvadrata poskupljuju i zbog viših cena metala na berzama. Cena bakra je deset i po hiljada po metričkoj toni, a poskupela je i nafta.
Podsetio je da je PKS pokrenula inicijativu za podsticaj za one koji hoće da kupe nešto skromnije stanove, za mlađe bračne parove.
Svi koji imaju stabilno radno mesto, sad je vreme za kupovinu stana, poručuje Stanić.
EU radi na tome da novac bude dostupniji
Dopisnik RTS-a iz Brisela Dušan Gajić ukazuje da prema prognoze koja je objavljena u sedištu Evrospke komisije ekonomija EU doći na pretpandemijski nivo do kraja sledeće godine sa rastom od 4,3 ove i 4,4 odsto 2022. godine.
Ističe da će se Evropska centralna banka držati niskih i negativnih kamatnih stopa kao podsticaj bankama da pozajmljuju novac. To će se odraziti na zajmove koje banke u Srbiji indeksiraju u evrima.
Generalni sekretar Udruženja banaka ističe da se u kriznim vremenima uvek oseća grč. Evropska centralna banka želi da novac bude dostupniji. Ako je euribor negativan to se odražava i na cenu mesečne rate pozajmice, dodaje Vladimir Vasić.
Bojan Terzić to ilustruje podatkom da je prosečna stopa za kamate za stambene kredite indeksirane u evrima u martu 2020. je bila 2,9 odsto, dok je marta ove 2,57.
Terzić kaže da NBS je predvidela da banke oslobode više sredstava za davanje zajmova čak i za stanove koji su još u izgradnji.
O presudama za neosnovanu naplatu troškova izdavanja kredita
Na pitanje zašto banke sporo postupaju po presudama da je neosnovana naplata troškova prilikom izdavanja kredita, Terzić navodi da je to mišljenje samo nekih sudova.
„Masovne tužbe od kojih građani koji imaju manje koristi i neće doprineti smanjenju marži. Pojedini sudovi imaju takav stav, a sudski troškovi su višestruko veći od vrednosti samog spora“, dodaje Terzić.
Kako je rekao, NBS se drži Zakona o zaštiti korisnika kredita iz 2019. u skladu sa direktivom EU iz 2008. Jasno se prepoznaje trošak za obradu kredita što mora biti jasno definisano u ugovoru i ponudi i mora da se obračuna kroz efektivnu kamatnu stopu.
„Takvim presudama možete podstaći banke da sve obračunavaju kroz kamatnu stopu, umesto odjednom, pa tih hiljadu dinara na početku može na kraju izaći mnogo skuplje“, upozorava Terzić.
Govoreći o prognozama za narednu godinu, sagovornici su se saglasili da očekuju da će se niske kamatne stope zadržati.
(RTS)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com