Ovakav naslov ostavio bi bez teksta ljude u nekoj „razvijenoj“ uređenoj zemlji. U Srbiji, međutim, samo je jadan od ne tako retkih primera.
Najgori ili, u utešnijem slučaju, osrednji đaci, postali su u našoj zemlji uspešni menadžeri (tu reč naročito vole, zvuči im tako hoh), dok su mnogi odlikaši, vukovci i đaci, odnosno studenti generacije – bez ikakvog posla, ili, u boljem slučaju, bez posla u struci.
Sećate li se, uostalom, mlade lekarke koja je, nemajući posao za koji se školovala, na benzinskoj pumpi točila godivo?
Sada vam donosimo priču o najboljem studentu Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu koji je odbio ponude za rad u inostranstvu, a u Srbiji radio samo pod ugovorom.
Pre 11 godina diplomirao je sa prosečnom ocenom 9,27, a još uvek je nezaposlen. Iako poseduje znanje i veštine projektovanja i proračuna konstrukcija, i to radi perfektno, i mogao bi da radi sve vrste konstrukcija i raspona, preko armiranog i prednapregnutog betona, do čeličnih i drvenih, specijalnih i visećih konstrukcija, odnosno objekte od značaja za državu (mostove, zgrade, silose, brane..), on iz nužde pravi tende i sitne objekte, ali u skladu sa tehničkom regulativom i propisima.
– Bio sam ponosan kada me je Nastavno-naučno veće fakulteta nagrađivalo za natprosečne rezultate, za najbolju prosečnu ocenu u toku studija na trećoj, četvrtoj i petoj godini studija, i kao najboljeg diplomiranog studenta. Kao jedan od 500 najboljih sa univerziteta u Srbiji u okviru projekta „15 miliona za 500 najboljih“ dobio sam jednokratnu stipendiju Ambasade Kraljevine Norveške. I dalje s ponosom ističem da smatram vrednim domaću pamet i industriju, da nisam bio zainteresovan za ponuđene poslove u inostranstvu i da sam u godinama kada bih mogao najviše da radim, ali u Srbiji, jednostavno, za mene nema posla – kaže Nikola.
On dodaje da je svoju radnu biografiju poslao preko hiljadu puta na razne adrese. Radio je u nekoliko firmi na ugovorima na određeno i u ekstremnim uslovima.
– Za vreme vanredne situacije prihvatio sam posao kada je trebalo raditi na minus 20 stepeni, jer neće niko da se smrzava na gradilištu. Takođe, radio sam u zimskim uslovima u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, gde je rizik povećan. Projekat konstrukcije sam otvarao na delovima od oplate, vetar ga je razlistavao, a kiša i sneg kvasili, ali sam posao uradio. Bili su prezadovoljni i zatražili od nadležnog ministarstva da me prime u radni odnos, ali je odgovor bio negativan, jer je na snazi zabrana prijema u državnim preduzećima – veli Nikola.
BEZ LICENCE
Zbog toga što ima samo godinu dana radnog staža, Nikola ne može da dobije ni licencu. Kada bi imao dve godine radnog staža, mogao bi da polaže državni ispit, postane član Inženjerske komore Srbije i aplicira za licencu u narednih godinu dana. Zapravo, mogao bi da stekne licencu odgovornog projektanta i odgovornog izvođača radova.“ (novosti.rs)
Napišite i Vi šta mislite o ovoj temi na Forumu Krstarice…
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com