Klimatski scenario koji očekuje Srbiju do kraja 21. veka nije nimalo optimističan. Porast globalne temperature može dovesti do nestanka bukovih šuma, drastično umanjenih poljoprivrednih prinosa, porasta prenosilaca zaraznih bolesti i češćih epidemija poput virusa Zapadnog Nila…
Stručnjaci ističu da se u Evropi suptropska i toplija zona pomeraju ka severu, da se kontinenti zagrevaju više nego mora, a kako kažu, u ovom trenutku najopasnije je zagrevanje Severnog pola, pišu Večernje novosti.
Prema rečima Gorana Pejanovića, pomoćnika direktora Nacionalnog klimatološkog centra RHMZ, temperatura u Srbiji je za 1,5 stepeni viša u odnosu na period sredinom 20. veka, kada nije bilo toliko fabrika, automobila i ugljen-dioksida u vazduhu.
„Taj trend porasta temperature imamo zbog ljudskih aktivnosti, emisije ugljen-dioksida u vazduh i u moru. Ukoliko se emisije gasova sa efektom staklene bašte ne smanje, temperatura će sve više rasti. To bi se, prema klimatskim modelima, moglo desiti oko 2050. godine. A, ukoliko se ova oblast ne reguliše i ostane haotična, kraj veka bismo dočekali sa temperaturama višim za četiri do pet stepeni. U ovom trenutku i Arktik se jako zagreva, on je za dva i po stepena topliji nego ranije“, kaže Pejanović.
On ističe da zagrevanje Severnog pola utiče i na atmosferske radijacije koje usporavaju planetarne talase, pa smo tako u januaru 2014. godine imali severno strujanje iznad Amerike usled čega se tamošnje stanovništvo smrzavalo, dok je u Srbiji istovremeno cvetala kajsija.
Dragana Radulović, rukovodilac Grupe za ublažavanje klimatskih promena u Ministarstvu zaštite životne sredine, navodi da šteta od posledica klimatskih promena u Srbiji od 2000. godine iznosi više od pet milijardi evra i da je 70 odsto tog iznosa izazvano sušama.
Ona ističe da Ministarstvo priprema Strategiju niskougljeničnog razvoja koja će odrediti prioritetne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte i ponuditi mere prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove.
„Kao kandidat za članstvo u EU treba da uskladimo zakonodavstvo, tako da će Strategija biti izrađena po uzoru na evropske dokumente, a omogućiće naučnoj zajednici, civilnom sektoru i privredi da učestvuju u njenom definisanju. Takvi dokumenti se donose za period do 2050. godine“, rekla je Radulovićeva.
Pored porasta temperature, druga posledica klimatskih promena je povećanje broja ekstremnih vremenskih i hidroloških događaja. U poslednjih tridesetak godina, u Evropi je bilo oko 350 velikih poplava, a voda je u maju 2014. godine u Srbiji odnela ljudske živote i nanela veliku materijalnu štetu.
Netipično leto u Srbiji, peto najtoplije u poslednjih 38 godina, sa više kišnih nego sunčanih dana, dok su istovremeno širom Evrope besneli katastrofalni požari i neuobičajeno visoke temperature za sever Starog kontinenta, posledica je naglih klimatskih promena.
„Topli vazduh prima više vodene pare i iz toga mogu da nastanu jake padavine, bujične poplave, klizišta i odroni. Dnevna količina padavina od 30 litara na dan, koja je kritična za naše uslove, povećala se u poslednjih 20 godina“, navodi Pejanović
Iz Ministarstva zaštite životne sredine ističu da je u toku izrada Zakona o klimatskim promenama čije se usvajanje očekuje do kraja godine, a kojim će se svi sektori i planovi uskladiti sa Strategijom niskougljeničnog razvoja.
U izveštaju Republike Srbije koji je sačinjen prema Okvirnoj konvenciji UN o klimatskim promenama navodi se da će promena temperature i padavina uticati da do kraja 21. veka pšenica, kukuruz i soja sazrevaju od 20 do 30 dana ranije. Porast temperature takođe će otežati proizvodnju šećerne repe.
(Kurir)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com