Potpunim priznavanjem i upotrebom elektronskog dokumenta, elektronskog pečata i potpisa, elektronske dostave i čuvanja dokumenata, stvorili bi se uslovi za automatizaciju koja bi značajno povećala efikasnost države i privrede i smanjila operativne troškove, zaključak je učesnika okruglog stola o elektronskom poslovanju.
Prisutni na okruglom stolu „Primeri dobre prakse i budućnost elektronskog poslovanja u Srbiji“, koji je okupio predstavnike Kancelarije za IT i eUpravu, Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikaija, Arhiva Srbije, eksperte i predstavnike privrede i NALED-a, saglasili su se da je digitalizacija javne uprave prioritet Vlade i da se aktivno radi na razvoju infrastrukture i servisa koji će to omogućiti.
„U toku je izrada 12 podzakonskih akata Zakona o eUpravi, koji će smanjivanjem pravnih prepreka olakšati birokratiju i komunikaciju između državnih službi, a ove godine će privredni i javni sektor zajednički raditi na Strategiji razvoja eUprave od 2019. do 2022. sa akcionim planom“, rekao je Mihailo Jovanović, direktor Vladine Kancelarije za IT i eUpravu.
Kako je dodao, u procesu izrade je i prvi metaregistar koji će sadržati osnovne podatke o registrima i evidencijama u elektronskom obliku.
Boris Damjanović iz Saveza za e-upravu NALED-a smatra da će se zakonskim prepoznavanjem kvalifikovanih usluga od poverenja otvoriti mogućnost za širenje poslovanja IT kompanija i svih drugih koje svoje poslovanje zasnivaju na naprednim IT rešenjima.
Litvanski ekspert Justas Urbonas, koji je aktivno učestvovao u uvođenju elektronskog poslovanja na Baltiku, osvrnuo se na istraživanje po kojem u Evropi oko trećine građana koristi elektronske usluge, ali čak 75 posto korisnika smatra da digitalizacija ima pozitivan uticaj na ekonomiju.
Prema oceni Urbonasa, kaskanje Srbije za digitalno razvijenim zemljama može da ima pozitivan efekat ukoliko bude učila na njihovim iskustvima i izbegavala greške koje su one pravile.
„Srbija gradi temelje za digitalno društvo koje je u protekloj deceniji uvođeno kroz različite zasebne inicijative koje nisu imale zajedničku tačku i sveobuhvatan pogled na e-upravu i digitalno okruženje. Ipak, uspostavljena je saradnja u javnom i privatnom sektoru kroz uspešno delovanje nevladinih organizacija, kao što je NALED, što je napravilo veliki i pozitivan uticaj na implementaciju tehnoloških rešenja“, izjavio je on.
Uspeh Srbije može biti značajan ako se, kako kaže, fokusira na standarde koji su već pripremljeni od strane EU i ukoliko koristi iskustva zemalja članica za njihovo uvođenje i izbegne njihove greške.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com