Američko posezanje za stereotipima o Srbima kao o „žestokim momcima“ možda i nije loše, ako nas posmatraju kao nekoga ko je sposoban i voljan da brani svoj interes do samog kraja, kaže Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost.
Da li je slučajno to što su u samo nekoliko dana američki predsednik Donald Tramp i njegov specijalni savetnik i zet Džared Kušner posegnuli za stereotipima o Srbima i Crnogorcima. Srbi su „žestoki momci“ (taf pipl), a Crna Gora je mala država sa veoma snažnim i agresivnim ljudima. I tu agresivnost ne treba buditi, jer eto nama trećeg svetskog rata, zaključi Tramp.
Svestan da epitet „žestoki momci“ može biti različito shvaćen, Kušner je doduše dodao da bi bilo baš lepo da poseti Srbiju. Videćemo. Poziv mu je tokom razgovora u Vašingtonu uputio šef diplomatije Ivica Dačić.
Odakle potreba za „oživljavanjem“ ovih stereotipa koji dugo nisu bili u opticaju i šta to zapravo znači?
Klinički psiholog Aleksandra Janković već na početku razgovora za Sputnjik napominje da izraz „žestoki momci“ nije slučajno upotrebljen i da može da ima i pozitivnu i negativnu konotaciju. Svaki stereotip može da se iskoristi da bi se poslala poruka, ističe ona i podseća da su Srbi, posebno tokom ratova devedestih godina prošlog veka, bili okarakterisani kao narod koji je ne samo snažan, nego i opasan.
Jankovićeva napominje da se od tih godina promenio odnos prema Srbiji i Srbima, pogotovo danas zahvaljujući politici koja je, kako kaže, sasvim drukčija, ali i napominje da se ta vrsta stereotipa teško menja i oni uvek mogu da budu „izvučeni iz kutije“ i budu iskorišćeni da se njima manipuliše.
Na pitanje kako tumačiti to što takve ocene izgovara čovek koji je na čelu najjače svetske sile, koja vrlo agresivno brani svoje interese širom sveta, Jankovićeva ističe da se u psihologiji to naziva klasičnim mehanizmima projekcije i pomeranja.
„Projekcija je danas jedan od najčešćih i najprimitivnijih mehanizama odbrane. Kada vi posedujete neku osobinu koja je nepoželjna ili radite nešto što je nepoželjno, najlakše je da za to optužite drugog, odnosno isprojektujete na drugog ono što je zapravo vaša osobina. To znači s jedne strane projekciju, a s druge strane pomeranje. Politički rečeno, to je ozbiljno spinovanje“, objašnjava klinički psiholog.
Država, odnosno politika koja se pokazala veoma agresivnom, ne samo kod nas nego u mnogim zemljama, mora da dobije neko opravdanje, naglašava Jankovićeva, ističući da je potpuno moguće da neko ko je sâm pun agresivnog naboja, vidi neprijatelje u svima oko sebe.
„Tako zapravo dobije dobru racionalizaciju za svoje postupke — ja ne mogu da budem kriv što to radim, kada je to jedan agresivan narod prema kome nema načina da se drugačije postavite“, zaključila je sagovornica Sputnjika.
Predrag Rajić iz Centra za društvenu stabilnost smatra da je to što su Tramp i Kušner rekli posledica činjenice da se od devedesete godine mi u popularnoj kulturi u SAD, u medijima i Holivudu, pojavljujemo upravo kao opasni momci koji najčešće rešavaju probleme agresivnim putem. Međutim, on je uveren da taj opšti stav o nama, kreiran u to vreme kroz nepovoljnu medijsku sliku o Srbima, ipak ima i pozitivne strane.
„Činjenica je da je Srbija u geopolitičkim okvirima država malih gabarita, ali ako nas posmatraju kao nekoga ko je sposoban i voljan da se brani i da brani svoj interes do samog kraja, onda to i nije tako loše. To nam pruža određenu sigurnost i osnov da nećemo biti bespotrebno isprovocirani ili da će neko ko je jači ipak prvo razmisliti da li treba da ulazi u bilo kakvu vrstu političkog konflikta ili je bolje da ga izbegne i da sa nama ipak nađe neku tačku zajedničkog interesa“, ocenjuje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje zašto se baš sada poseglo za starim stereotipima i da li to nosi neku poruku, Rajić kaže da bi da veruje da je upravo smisao u poruci, ukazujući da američka administracija zauzima drugačiji stav nego što je bio do sada po pitanju Kosova i Metohije i iznalaženja trajnog rešenja tog problema.
Ovaj geopolitičar podseća na najnoviju izjavu Trampovog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona tokom susreta sa Dačićem, da je američka politika na KiM u poslednjih 30 godina bila na auto-pilotu, dakle navođena algoritmom koji je bio već unapred upisan i prosto se nije prihvatalo da postoji i druga strana i drugačije gledanje na tu problematiku.
Rajić kaže da mu posezanje za stereotipima zapravo govori da u Trampovoj administraciji, u Stejt departmentu, ali i u takozvanoj „dubokoj državi“ sve više promišljaju šta bi moglo da bude to kompromisno rešenje gde jedna strana na Kosovu i Metohiji ne bi izgubila sve, a druga dobila sve.
„Voleo bih da tu poruku protumačim tako što oni pripremaju sopstvenu javnost na činjenicu da će Amerika napraviti određeni zaokret kada je u pitanju srpsko-albanski konflikt na KiM i da se Srbima mora dati nešto da bi došlo do trajnog rešenja. Da bi se objasnio taj zaokret u politici koja se decenijama nije menjala, američku javnost treba pripremiti i prezentovati joj da su Srbi narod kome nije strano da se za sopstveni interes bori do samog kraja. I da je bolje izbeći takvu situaciju koja bi samo doprinela nestabilnosti regiona, a samim tim i Evrope, što Americi u ovom momentu uopšte nije u interesu“, zaključio je Rajić za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com