U igri asocijacija, kad se pomene Tašmajdan, mnogi će kao konačno rešenje ponuditi Crkvu svetog Marka, restoran „Poslednja šansa”, novi stadion i park. Tek po neko će se setiti da se ispod zemlje, u dubinama, kriju nacističko sklonište, kamenolom i šalitrena pećina.
Krajem prošle nedelje, posle nekoliko godina moglo je da se zaviri u ove skrivene prostore, da se prošeta odajama nemačkog bunkera i podseti na burnu istoriju Beograda.
Ovaj podzemni kompleks samo je jedan od stotinak takvih objekata koje krije naš grad. Ispod ulica kojima svakodnevno koračamo nalaze se desetine hiljada neiskorišćenih kvadrata.
– Ispod Beograda nalazi se jedan paralelni svet. Tu je nasleđe iz orijentalnog i austrijskog perioda, ali i svedočanstvo industrijalizacije Beograda u 19. veku. Sliku gradskog podzemlja upotpunjuju prostori koji su novijeg datuma, bunkeri, tuneli, skloništa i tajne baze nastale posle Prvog i tokom Drugog svetskog rata – objašnjava arheolog Rade Milić iz Centra za urbani razvoj.
Cilj projekta „Undergrad”, koji ovaj Centar realizuje u saradnji sa Gradom, Ministarstvom kulture i uz pomoć velikih poznavalaca Beograda ispod Beograda, Vidoja Golubovića i Zorana Nikolića, jeste da se ovi podzemni prostori otvore.
Oni su u svakom delu grada, od Zemuna, preko Starog grada i Savamale, do Rakovice i Čukarice. Tašmajdan je najveći, a posle njega je podzemni kompleks u Karađorđevoj ulici na padini ispod Kosančićevog venca.
– Nažalost, većina ovih laguma, pećina, skloništa i tunela je zapuštena, zaboravljena, nepristupačna i pretvorena u smetlišta – objašnjava Milić.
On ističe da su u dobrom stanju jedino prostori o kojima brine JP „Gradska skloništa”, dok o ostalima ne vodi računa niko, ili su uzurpirani.
Arheolozi Centra dosad su ispitali oko 70 takvih objekata. Njihove ekspedicije u dubinama Beograda završavale su se raznim neobičnim otkrićima.
– Tamo je dosta smeća i industrijskog otpada. Srećemo i slepe miševe, pacove, paukove i pojedine vrste žaba, pa čak i ljude. Čitava populacija Beograđana živi u tunelima ispod grada – otkriva Milić.
Dok svet uveliko zarađuje na svom podzemlju, pretvarajući ga u turistička mesta, Beograd još uvek strane i domaće posetioce privlači na kartu „nadzemnih” atrakcija. Nije teško zamisliti koliko bi na turističku reputaciju našeg grada uticalo otvaranje ovih kompleksa za javnost. Na sreću, potencijal podzemnog beogradskog blaga postaje sve poznatiji.
– Počeli smo aktivno da radimo na pretvaranju podzemlja Tašmajdana u lokaciju dostupnu turistima. Trenutno se radi prenos vlasništva ovih objekata sa Republike na Grad. Najviše problema stvaraju imovinski odnosi, a kada njih rešimo možemo da krenemo da ispitujemo stabilnost i bezbednost tih prostora i onda ih osposobimo za posetioce – kažu u Gradskom sekretarijatu za privredu.
Oni tvrde da je na uređenju ovih prostora neophodno raditi postepeno, temeljno i kvalitetno, jer nije moguće tako velikom poslu pristupiti stihijski.
Sigurno je da bi skidanje katanaca sa podzemnog Beograda bio pravi pogodak i da bi nas to stavilo u rang sa svetskim prestonicama poput Londona, Pariza, Rima ili Budimpešte, koje su odavno otvorile svoje gradove ispod gradova.
(Ana Vuković, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com