„Teslini ostaci u muzeju? Onda pevače treba sahranjivati u kafanama?“

Urna Nikole Tesle treba da bude u Hramu Svetog Save, jer se posmrtni ostaci većine velikih svetskih i domaćih naučnika, književnika i umetnika nalaze u verskim objektima zbog ideje nacionalnog i duhovnog jedinstva, rekao je danas ministar kulutre Vladan Vukosavljević.

Ministar smata da odluku o tome ne treba donositi u „tišini i iza zavese“, već o tome najpre treba razgovarati.

„Da se posmrtni ostaci nekog čoveka bilo da je on naučnik, književnik, umetnik bilo koje vrste ili običan čovek nalazi u ustanovi koja se zove muzej je potpuno neprimerena civilizacijskim okvirima. Od Egipta, Vavilona, Sumera, pa i u neolitskim i starijim društvima ljudi se sahranjuju na grobljima, u verskim objektima ili u mauzolejima“, rekao je Vukosavljević na TV Prva.

Gostujući u duelu „za“ i „protiv“ premeštanja urne, kao najveći argument ministar je izneo to što su Galileo Galilej, Rene Dekart, Nikola Kopernik sahranjeni pod okriljem verskih objekata, kao i da će nedavno premunili naučnik Stiven Hoking, takođe, biti sahranjen u Vestminsterskoj opatiji u Londonu.

Upitan zašto urna Nikole Tesle treba biti u Hramu Svetog Save, ako srpski naučnik nije „praktikovao“ veru iako je bio sin sveštenika, ministar odgovara da su i naučnici Isak Njutn i Čarls Darvin svojim naučnim radom u poslednjih 500 godina najviše uzdrmali temelje vere i sa crkvom bili na „pragu neprijateljskog odnosa“, a da su ipak sahranjeni pod okriljem Vestminsterske opatije u Londonu.

Kaže da je protok vremena uticao na tu odluku zbog ideje nacionalnog i duhovnog jedinstva.

Ministar je naveo primere da se i posmrtni ostaci Dositeja Obradovića i Vuka Stefanovića Karadžića nalaze u Sabornoj crkvi u Beogradu, iako su u svoje vreme zbog svojih dela bili na „najudaljenijoj tački od crkve i crkvenih interesa“.

„Zbog toga primer da se posmrtni ostaci nekog naučnika nalaze u urni u nekakvom muzeju je jedinstven, neobičan i loš primer. To znači da bi se urne književnika trebalo nalaziti u narodnim bibliotekama, ili posmrtni ostaci muzičara narodne muzike u nekoj kafani…“, primetio je Vukosavljević.

Navodi da Ministarstvo kulutre i te kako ima veze sa tom temom, jer, kako kaže, kultura shvaćena u širem smislu obuhvata tradiciju, duhovnost i nauku, te da to ministarstvo nema nameru da pokreće nikakve korake „za svoje ime i za svoj račun“, već ima nameru da pokrene javni dijalog u kojem bi se čula mišljenja svih strana.

„Jednostavno takve odluke koje su od temeljnog značaja za identitet i kulturu naroda ne treba donositi u tišini i iza neke zavese“, ističe ministar.

Vilijem Terbo je jedini potomak Nikole Tesle, podseća Vukosavljević, koji mu je, naglašava ministar, u nekoliko susreta rekao da će dati saglasnost ako procedura premeštanja urne iz Muzeja u hram na Vračaru bude pokrenuta.

Ministar zato upozorava da nikakve nevladine organizacije neće moći na društvenim mrežama i na bilo koji javni način širiti dezinformacije o tome da nasledinci Nikole Tesle žele da urna ostane u Muzeju.

Urna je iz Amerike u Muzej Nikole Tesle premeštena 1957. godine, a odluku da urna bude smeštena baš tu, ukazuje Vukosavljević, doneo je Tito iako o tome ne postoji zvaničan podatak, ali postoje dokumenti koji govore u prilog toj činjenici.

To osporava mnoge koji tvrde, navodi ministar, da je odluku doneo Teslin naslednik Sava Kosanović, koji je preminuo godinu dana ranije nego što je urna doneta u tadašnju SFRJ.

„Ja ću vam reći zašto je Tito to odlučio. Zato što nisu hteli da dozvole on i njegova antisrpska komunistička nomenklatura da Nikola Tesla bude sahranjen na pravoslavnom groblju, na Novom grolju u Beogradu. Tu je koren toga“, zaključio je Vukosavljević.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com