Vest o tome da Srbiji fali na hiljade profesionalnih kamiondžija za platu od 1.000 evra izazvala je nevericu, posebno zbog pomenute zarade. Neđo Mandić, predsednik jednog poslovnog udruženja ove vrste kaže da su prevoznici spremni da vozače „stvore kako znaju“, prenosi Kurir.
„Stvoriće“ ih ponudom – obuke, garantovanog posla i početnom platom od 800 evra.
– Pokrenuli smo školu za obuku budućih vozača. Od kandidata tražimo samo da imaju bar osam razreda škole i položen vozački ispit B kategorije. Nudimo obuku koja nas košta 3.000 evra i koja je za kandidata besplatna ako kod poslodavca radi tri godine. Nudimo zagarantovan posao, ugovor i pre obuke, i to sa početnom platom od najmanje 800 evra. Znači, vozač dobija posao čim se odluči za obuku – naglašava Mandić.
On objašnjava da će obuke biti odmah organizovane širom Srbije, čim u jednom gradu bude bilo bar 10 polaznika. Njima će najpre biti objašnjeno kako obuka izgleda, biće im pojašnjeni detalji ugovora i zatim dato sedam dana da razmisle.
– Ko se odluči, ide na testiranje u svom gradu. U pitanju su razni testovi elementarne psihofizičke sposobnosti za ovaj posao. Odmah posle toga, i pre nego što počne obuka, kandidat potpisuje ugovor sa konkretnim poslodavcem i on već tada ima garantovan posao. Tada počinje obuka za C i E kategoriju u auto školi, a paralelno stručne obuke koje se tiču međunarodnog transporta i papirologije.
– Kada obuka bude okončana i kandidat počne da radi kod svog poslodavca od prvog dana mu teče staž, radi za tu početnu platu iako još možda mesecima neće sam na put. U prvih mesec, dva putovaće sa iskusnijim kolegama, jer se ne može početniku dati kamion od 150.000 evra sa robom vrednom 300.000. Tek posle dva do četiri meseca vozač kreće sam na put po Evropi i od tada je njegova puna plata sa dnevnicama 1.100 evra – kaže Mandić.
On objašnjava da obuka jednog vozača košta oko 3.000 evra, a da je vozač kasnije isplaćuje u ratama od po 100 evra mesečno. Ali, ako vozač u startu sa gazdom potpiše ugovor na tri godine, obuka je besplatna. Mandić kaže da postoji i solucija da vozač može, ako nije zadovoljan jednim, da pređe kod drugog ili trećeg poslodavca iz njihovog udruženja .
– Takođe, vozač će ugovorom biti zaštićen tako da, ako mu poslodavac spusti platu, odmah može da ode ne plativši ni dinar za obuku. Ipak, imamo i nerealne zahteve, neki kandidati bi da završe obuku, ali da odmah idu u Nemačku jer je tamo veća zarada. Mi ne možemo platiti stotine obuka, a oni samo da odu dalje posle toga.
– Kandidat može napustiti poslodavca i posle dve godine, ali onda mora da plati preostalu trećinu duga za obuku. Ako ostane tri godine, posle toga može da ode gde god želi, ako želi. Neki su nam zamerali to uslovljavanje, ali mislim da je korektno, jer vam nigde niko neće pokloniti obuku za bilo koji posao, svuda je sami plaćate, a posao ako nađete – rezimira Mandić.
On tvrde da je posao vozača kamiona nepravedno ponižavan godinama, pa je tako lepo biti konobar ili trgovac za 25.000 dinara plate, ali vozač sa platom od 1.000 evra je „šoferčina“.
– I zbog toga ove stručne smerove u školama upisuju samo deca koja ne uspeju da upišu ništa drugo, a i oni koji to završe odu u druge branše. Nama su na drumovima sada mahom vozači koji su se obučili dok su služili vojni rok, ali oni su pred penzijom, a mladih je nedovoljno. Moramo da ih „stvorimo“ kako znamo – kaže Mandić.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com