Iako izgleda da je Kosovo, posle poziva na smenu premijera Ramuša Haradinaja koji je izrekao turski predsednik Redžep Tajip Erdogan, primorano da sedi na dve stolice, radi se o spinu kosovske vlade. Albanska politička elita na KiM vrlo dobro zna ko je njen glavni mentor.
Nekada jedinstven blok promotera kosovske nezavisnosti omogućavao je ovoj kvazidržavi da uživa u komotnom diplomatskom položaju — Kosovo zbog toga i nije moralo da ima razvijenu diplomatsku aktivnost — sve što ne uradi samo, uradiće neko drugi, moćniji, Amerika ili, na primer, Turska.
Međutim, odnosi Kosova i Turske, zemlje koja je prva posle SAD priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova, za koje je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan svojevremeno rekao da ga oseća kao drugu domovinu, zaoštreni su posle smene kosovskog ministra unutrašnjih poslova i šefa tajne policije.
Podsećamo, kosovski premijer Ramuš Haradinaj smenio je ministra unutrašnjih poslova Kosova Fljamura Sefaja i šefa Kosovske obaveštajne agencije Dritona Gašija, posle hapšenja i izručenja Turskoj šestorice turskih državljana navodno povezanih sa pokušajem državnog udara u Turskoj 2016.
Izručeni Turci, kako mediji navode, već godinama upravljaju i predaju na koledžu Mehmed Akif, koji na Kosovu ima mrežu obrazovnih ustanova u nekoliko gradova. Turske vlasti ovu obrazovnu ustanovu povezuju sa Erdoganovim političkim oponentom, imamom Fetulahom Gulenom, koji živi u Americi i koji je optužen za organizaciju pokušaja državnog udara u leto 2016.
Haradinajev potez izazvao je reakciju Erdogana, koji je na kongresu svoje Partije pravde i razvoja pozvao na smenu kosovskog premijera. Time je, barem tako izgleda, Kosovo upalo u raskorak, s obzirom na zaoštrene odnose između Amerike i Turske. Sedi li Kosovo od pre nekoliko dana na dve stolice — američkoj i turskoj?
Odgovor na ovo pitanje treba tražiti u odnosima između dva najuticajnija lidera kosovskih Albanaca, predsednika Hašima Tačija i premijera Ramuša Haradinaja.
Tači, koji važi za „američkog čoveka“ i Haradinaj, koga bije glas da je „nemački čovek“ odavno imaju sukob oko toga ko je politički uticajnija figura na Kosovu.
Haradinaj je dobio vetar u leđa hapšenjem u Francuskoj, zbog čega je Tači morao da pristane da on postane premijer Kosova. U tom trenutku, to je odgovaralo i Zapadu, ali i Turskoj, koja je tada bila u krizi. Tači je tada, uz albanskog premijera Edija Ramu, odigrao ključnu ulogu na Kosovu izjavom da obrazovne institucije Fetulaha Gulena nisu poželjne na Kosovu.
U tom momentu, Tači je to mogao da izjavi, jer je bio predsednik Kosova, dok Haradinaj još uvek nije postao premijer. Erdogan, koga pamćenje dobro služi, ovo nije zaboravio Tačiju.
Poslednji događaj došao je Tačiju kao „kec na jedanaest“ da napravi otklon Erdogana prema Haradinaju zbog pomenute smene državnih funkcionera koji su naredili hapšenje Gulenovih sledbenika.
Treba napomenuti da je Tači već odavno u dobrim odnosima sa Turskom, delom zato što Kosovo od Turske kupuje naoružanje po povoljnim cenama, a sa druge strane, i verski momenat igra veliku ulogu.
I Zapad i Tači shvatili su da je Haradinajevo vreme prošlo i da treba da ode sa mesta premijera, a poslednji događaji mogu da se pokažu kao ključni za političku budućnost kosovskog premijera.
Potez zvaničnika kosovskih Albanaca je, prema rečima politikologa Srđe Trifkovića, „perfektan“.
„Sa jedne strane kupe poene kod Erdogana, a s druge strane znaju da im Amerikanci neće lupati jake packe iz prostog razloga što Vašington ne želi da se pojavi u ulozi zaštitnika i patrona Gulenovih edukatora na terenu. Ovo je vrlo lukavo izvedeno; tobože ni Tači ni Haradinaj nisu znali da se sprema izručenje. Naravno da su znali, a s druge strane, ispod žita kažu Erdoganu da su mu odradili ono što dosad niko nije imao tri čiste da uradi“, kaže Trifković.
Nema govora o sedenju Kosova na dve stolice, kaže politički analitičar iz Kosovske Mitrovice Stefan Filipović. Ono uvek sedi na stolici podrške SAD.
„Tu dileme nema i kod albanske političke elite ne sme da bude. Znaju ko je najveći borac i promoter nezavisnosti takozvanog Kosova, jer Amerika je učinila više za nezavisnost Kosova od svih Albanaca ikada“, kaže Filipović.
Situacija nastala oko izručenja turskih državljana je spin kosovske vlade, dodaje on, kako bi ispalo da kosovski zvaničnici nisu smenjeni, kako Filipović kaže, zbog katastrofe u Kosovskoj Mitrovici, odnosno hapšenja šefa srpske Kancelarije za KiM Marka Đurića.
„Zamislite renome albanske političke elite na Kosovu koja podleže pritiscima iz Beograda, a ovo je još gore, iz Mitrovice. Mislim da bi trebalo da budemo objektivni. Priština se oslanja na Vašington, eventualno na satelite SAD u Zapadnoj Evropi, sve ostalo je priča za malu decu“, kaže Filipović.
Filipović, kaže, ne potcenjuje turski uticaj na Balkanu, pogotovo na Kosovu, gde je, kako kaže, možda jači nego u Bosni. Turski uticaj na KiM ogleda se kroz tursku manjinu, turske partije, ali jak je i kulturni, politički i finansijski uticaj iz same Turske. Turski uticaj na KiM je nesporan, zaključuje Filipović, ali kosovski Albanci dobro znaju ko im je zaštitnik i mecena.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com