BEOGRAD – Gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić izjavio je danas da su ove godine postavljeni temelji energetske efikasnosti, što će već sledeće godine doprineti da vazduh u gradu bude čistiji i da domovi budu topliji, a što znači da će biti bolji i kvalitet života građana.
Kako prenosi Beoinfo, on je podsetio da energetska efikasnost podrazumeva korišćenje manje energenata za zagrevanje domova, a samim tim i utiče direktno na poboljšanje kvaliteta vazduha, posebno u zimskim mesecima, kada periodično pada kvalitet vazduha zbog paljenja individualnih ložišta.
„Optimistički gledam na 2020, jer smo u ovoj godini postavili čvrste temelje. Temelje nadgrađuejmo izuzetno značajnom novom strategijom za daljinsko grejanje koju ćemo usvojiti i sa čijom primenom ćemo početi sledeće godine. Na ovaj način nastavićemo da smajujemo korišćenje neobnovljivih izvora energije koji zagađuju životnu sredinu“, naglasio je gradonačelnik.
On jepodsetio da je većina zgrada u Beogradu izgrađena tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka kada je cilj bio izgraditi što više domova, na uštrb energetske efikasnosti zgrada, ali danas ta ušteda dolazi na naplatu i troši se mnogo više energije na grejanje domova nego što je zaista potrebno.
„Zbog toga je važno da sistematski unapređujemo energetsku efikasnost zgrada kroz konkretne mere, projekte i odluke, kao i da podižemo svest građana o ovoj temi. Moramo da budemo svesni problema koje imamo, ali je još važnije da ponudimo rešenja. O tome da je Beograd ozbiljno krenuo u rešavanje ovog problema svedoči i usvajanje izmene odluke Skupštine Grada po kojoj će gradske opštine moći da subvencionišu uređenje fasada i investiciono održavanje privatnih zgrada sa maksimalno 90 odsto sredstava, dok će stanari biti u obavezi da obezbede preostalih 10 procenata. To znači da smo otvorili mogućnost da svaka zgrada u Beogradu unapredi svoju energetsku efikasnost“, rekao je Radojičić.
Dodao je da su u cilju unapređenja energetske efikasnosti neophodni veliki infrastrukturni projekti i promene načina razmišljanja, kao i da je deponija u Vinči u tom smislu jedan od najznačajnijih projekata.
„Deponija Vinča je pre svega ekološki i zdravstveni problem, ali u našem projektu je sagledana kao resurs iz koga će se dobijati toplotna energija, iz sakupljenog otpada koji se ne može reciklirati. Projektu Vinča prethodi izgradnja reciklažnih ostrva u svakoj opštini u Beogradu, uspostavljanje sistema sakupljanja odvojenog otpada i reciklaža, na taj način da će se u budućoj spalionici koristiti samo neobnovljvi resursi“, rekao je Radojičić.
Naveo je i da izgradnja toplodalekovoda Obrenovac podrazumeva da se sva topla voda koja nastaje kao nus proizvod rada elektrane TE „Obrenovac“ prikuplja i koristi za grejanje i time kompenzuje korišćenje drugih vidova energenata.
On je naglasio i na značaj projekta „Termalna rehabilitacija javnih zgrada – unapređenje energetske efikasnosti u gradu Beogradu”, kojim je predviđeno renoviranje zgrada Hitne pomoći, Studentske poliklinike, Studentskog stacionara i Gradske biblioteke.
„Važno je da ove značajne objekte rekonstruišemo, ali su značajne i uštede koje ćemo ostvariti. Nakon implementacije mera energetske efikasnosti, ostvariće se značajne uštede za grejanje, električnu energiju i umanjenje emisije CO2. Treba spomenuti da Beograd intenzivno radi sa ‘Beogradskim elektranama’ i na gašenju kotlarnica“, rekao je gradonačelnik.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com