Srbija, kao i region Balkana, vekovima neguje kulturu pravljenja sireva. Mlekare u Srbiji godišnje proizvedu 52.000 tona sira, dok je proizvodnja u domaćinstvima još veća.
Na desetine vrsta sireva se spravlja generacijama, a pre nekoliko godina Srbija je postala zemlja u kojoj se pravi najskuplji sir na svetu čije mleko potiče od rase retkih balkanskih magarica iz rezervata prirode Zasavica.
Šarenilo ponude sireva iz regiona, tradicionalne recepture, ali i nove gastronomske inovacije predstavljene su na 13. Festivalu autohtonih sireva Balkana “Balkan Cheese Festivala”, čiji je osnivač Srba Jovanović.
“Na festivalu je bilo 50 izlagača iz četiri zemlje, iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Švajcarske i Francuske. Imali smo oko 300 sireva”, rekao je Jovanović.
Zainteresovani su mogli da probaju retke i neobične vrste sireva – dimljene, kuvane, razvlačene, zrnaste, lisnate, slane i blage sireve. Uz tradicionalne sireve i kačkavalje od kravljeg, ovčijeg i kozjeg mleka bilo je sireva s aronijom, anisom, nanom, ruzmarinom, žalfijom, bundevom, lavandom, šafranom, sremušem, biberom, sušenim paradajzom, bosiljkom, orasima, belim lukom, tartufima. Radoznalih posetilaca je bilo mnogo.
„Veliko je interesovanje za ukusne sireve specijalitetnog tipa koji se ne mogu pronaći u maloprodajnim objektima, nema ih na pijacama, u trgovinama”, naglasio je Jovanović.
Na festivalu je bilo i sira u maslinovom ulju sa začinima, topljenog sira, namaza, ali i pirotskog kačkavalja, čija je osnovna sirovina ovčije mleko i koji se nalazi na spisku nematerijalnog kulturnog nasledja Srbije.
„Svi sirevi su bili od malih proizvodjača iz Srbije i regiona, manufaktura i radionica, zanatskih i poljoprivrednih domaćinstava”, dodao je.
Nagrada su dodeljene za najbolji sir festivala, najlepši tanjir sireva, najlepši štand, a uručena je i nagrada za inovaciju.
Prilog Kineske medijske grupe (CMG)
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com