Svako u svojoj profesiji može da ostane da radi do duboke starosti, ako poslodavac hoće da ga zadrži na radnom mestu i ako od njegovog angažmana ima koristi, bez obzira na godine života i staža
Kada je jedan srpski političar i bivši građevinski inženjer saopštio svojim prijateljima da je tek u 78. godini prvi put podneo zahtev za penziju, nisu mu poverovali jer znaju da je uslov za starosnu penziju za muškarce 65 godina. Objasnio im je da je imao takav ugovor s poslodavcem i da se ni na koji način nije „ogrešio” o zakon. Zakon o radu predviđa da se poslodavac i zaposleni sporazumeju o nastavku rada i posle sticanja uslova za penziju, ukoliko je taj radnik zaista neophodan poslodavcu. Mada nije redak slučaj da ugovor o radu produžavaju oni koji su sami sebi gazde.
Ovaj bivši inženjer kaže da mu je prvo bio ponuđen sporazum s tačno navedenim datumom do kada će još raditi, ali je poslodavac pred njegov odlazak u penziju shvatio da bolji stručnjak za mostogradnju u tom trenutku ne postoji i da bi bilo dobro da se tu još zadrži.
Bar dok ne obuči nekog mlađeg kolegu. Oteglo se to podučavanje, kaže ovaj inženjer, na još 12 godina od dana kada je stekao uslov za penziju. Mogao je, da je hteo, da nastavi i dalje do radi i do sudnjeg dana, jer je imao i snage i volje, ali kaže da je red da se malo i odmori i proba da bude penzioner.
Proučivši zakon shvatio je da svako u svojoj profesiji može da ostane da radi do duboke starosti, ako poslodavac hoće da ga zadrži na radnom mestu i ako od njegovog angažmana ima koristi, bez obzira na godine života i staža.
U Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje nisu iznenađeni ovim slučajem. Jer, kažu, ovaj inženjer nije jedini takav. Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju nije propisana obaveza da se ispunjenjem uslova za starosnu penziju podnosi zahtev za penzionisanje.
– Zakonom o PIO propisano je da su prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja lična prava i da se ostvaruju po podnetom zahtevu. To znači da će se o pravu lica, koje je ispunilo uslove za sticanje prava na starosnu penziju, odlučivati samo ukoliko ono podnese zahtev za ostvarivanje prava – kaže Jelica Timotijević, direktor Sektora za odnose s javnošću u PIO fondu.
Pravo na starosnu penziju, dodaje, ostvaruje se posle prestanka osiguranja. Zaposleni koji nije prestao da radi, iako je stekao uslov za penziju, ne može da počne da prima starosnu penziju.
Bez obzira na to da li neko ispunjava sve zakonske uslove za ostvarivanje prava na penziju, ako njegov poslodavac smatra da mu je takav radnik potreban, on može da radi dokle god mu to poslodavac dopušta i ne postoji zakonska odredba koja bilo kog osiguranika može da primora na podnošenje zahteva za penziju, nezavisno od godina života i staža – kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca.
Zakonom o PIO je, dodaju u PIO fondu, takođe omogućeno penzionerima da i nakon penzionisanja nastave da rade, čime se doprinosi povećanju broja onih koji uplaćuju doprinose. Obaveza poslodavca, koji zaposli penzionera, jeste da mu na zaradu uplati i doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje u iznosu od oko 24 odsto, dok doprinose za zdravstvo ne mora jer je već pokriven preko Fonda PIO.
Ukoliko penzioner nastavi da radi, on će uz redovnu penziju primati i zaradu koju ugovori s poslodavcem, nakon čega ima pravo da podnese zahtev za novi obračun penzije. Pravo da nastavi da radi imaju starosni penzioneri, s tim što je potrebno najmanje 12 meseci novog staža da bi podneli zahtev za ponovno izračunavanje penzije. Od ukupnog broja starosnih penzionera u ponovnom osiguranju je, u svakom momentu, do tri odsto populacije.
Zakonom o PIO predviđeno je da će se korisniku starosne penzije, koji se zaposli u inostranstvu, obustaviti isplata penzije za vreme dok tamo radi, ako međunarodnim ugovorom nije drugačije predviđeno. Penzioneri ne treba da strahuju da bi im nova penzija mogla biti manja od one koju su primali pre nego što su nastavili da rade jer penzijski fond garantuje stečeno pravo po kom se ono ne može ukinuti, niti utvrditi u manjem obimu.
Ukoliko se utvrdi da bi iznos penzije bio eventualno nepovoljniji od onog koji je utvrđen konačnim rešenjem, onaj ko vodi postupak morao bi da pozove stranku da odustane od zahteva jer je na obrascu zahteva za preračun penzije na vidljivom mestu naznačeno „… ako je to za mene povoljnije”, što predstavlja dodatno olakšanje za podnosioca takvog zahteva, kažu u fondu.
(Jasna Petrović-Stojanović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com