Građani koji do kraja decembra, kada je bio rok za zamenu starih ličnih karata za nove biometrijske, to nisu učinili ipak mogu sa starim dokumentom u poštama i bankama da podižu novac.
NBS je krajem prošle godine svim bankama uputila preporuku da do kraja marta omoguće klijentima banaka, koja poseduju trajni lični dokument, korišćenje starih ličnih karata radi redovne isplate penzija, potvrđeno je u ovoj instituciji.
Samo u Kraljevu, prema nekim procenama, oko 15.000 građana nije zamenilo stare lične karte i to su uglavnom starije osobe sa trajnim ličnim dokumentima.
U Kol centru Poštanske štedionice kažu da će uvažavati stare lične karte zaključno sa 31. martom, a u ostalim bankama navode da do tog datuma sa starim ličnim kartama mogu da se podnose i zahtevi za kredite i da su postupili u skladu sa preporukom NBS.
U MUP-u je rečeno da je najveći broj građana zamenio lične karte, kao i da građani iako je istekao zvanični rok i dalje mogu da podnose zahteve za izdavanje biometrijske lične karte u policijskim upravama i stanicama i da će im one biti izdate po hitnom postupku. Među onima koji nisu uzeli novi biometrijski dokument najveći je broj ljudi koji su došli u Srbiju kao izbeglice i još se nisu upisali u knjigu državljana Srbije i sada imaju velikih problema da pribave svu dokumentaciju za nove lične karte.
U jednoj beogradskoj agenciji koja posreduje u nabavci dokumenata iz bivših republika kažu da je značajno povećan broj ljudi koji traže usluge ove agencije za dokumentaciju koja im je potrebna za upis u državljanstvo Srbije.
Najvažniji dokument je uverenje o državljanstvu i svi koji su rođeni van Srbije moraju da izdvoje za njega oko 18.000 dinara, a ostali oko 3.000 dinara.
Na primer, na sajtu „Matične knjige SFRJ“, navedeno je da upis dece rođene u inostranstvu u maticne knjige Srbije iznosi 180 evra, izvodi iz maticne knjige: rođenih, venčanih, umrlih, kao i uverenja o državljanstvu iz republike Slovenije iznose 50 evra, zatim uzvod iz maticne knjige rođenih, venčanih, umrlih, kao i uverenja o državljanstvu iz Hrvatske za građane koji žive u Srbiji 35 evra, a za građane koji žive i van bivše SFRJ (Evropa, Amerika, Australija, Azija) iznose 50 evra…
U agencijama koje se bave pribavljanjem dokumentacije kažu da im se uglavnom obraćaju stare osobe rođene van Srbije i da postupak za dobijanje izvoda iz stranih matičnih knjiga u inostranstvu može da potraje i do pola godine ako je potrebno dati punomoćje drugom licu da preuzme dokumenta.
U MUP-u kažu da je u periodu od 14.04.2008. godine, kada se počelo sa izdavanjem biometrijskih ličnih karata do 07.02.2017. godine, od strane organizacionih jedinica tog ministarstvo izdato ukupno 9.430.161 biometrijska lična karta.
To se odnosi ne samo ne samo na biometrijske lične karte izdate zbog zamene ličnih karata izdatih na starom obrascu već na sve izdate biometrijske lične karte, tako da se navedeni podaci odnose i na lične karte koje su prvi put izdate građanima, kao i one koje su izdate zbog isteka roka važenja prethodno izdate biometrijske lične karte, promene ličnih podataka ili prijave nestanka prethodno izdate biometrijske lične karte.
Starijim, kao i nepokretnim i teško bolesnim građanima, MUP je omogućio da ukoliko postoje opravdani razlozi, zahtev za izdavanje lične karte podnesu van prostorija ministarstva i u tim slučajevima se građanima i izrađene lične karte uručuju van prostorija MUP-a.
Ukoliko neko zbog starosti, invalidnosti ili bolesti nije u mogućnosti da lično podnese zahtev za izdavanje lične karte, neophodno je da neko od članova porodice obavesti organizacionu jedinicu MUP-a po mestu prebivališta ili boravišta da je ta osoba sprečena da lično podnese zahtev za izdavanje lične karte, pri čemu je u obavezi da priloži dokaz o sprečenosti, navedneo je u pisanom odgovoru MUP-a.
Ovlašćeno lice će u tom slučaju, na kućnoj adresi te osobe primiti zahtev za izdavanje lične karte i dostaviti novi dokument kada bude urađen.
MUP je u poslednja tri meseca 2016. i u januaru 2017. očekujući povećan broj zahteva uveo i radno vreme subotom i nedeljom od osam do 20 sati.
Kako je prošlog meseca opao broj zahteva u februaru je radno vreme nedeljom skraćeno do 14 časova.
Zakon o ličnoj karti inače propisuje novčanu kaznu do 50.000 dinara ili kaznu zatvora do 30 dana za prekršaj za „lice koje nema ličnu kartu ili koje u određenom roku ne podnese zahtev za izdavanje lične karte, a sa 5.000 dinara za „lice koje ne nosi ličnu kartu, a dužan je da je ima“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com