Rtanj je poznatiji u svetu nego kod nas, naročito među UFOlozima, budući da su na svom Svetskom kongresu 2012. u Budimpešti zaključili da je „srpska planina Rtanj centar vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu.“
Istok Srbije, pomalo skrajnut od glavnih puteva, prostor sa obiljem prirodnih i kulturno – istorijskih znamenitosti, kraj u kome su nastajale legende i misterije koje tek treba razlučiti, jedinstven miks naroda i kultura koje su se smenjivale vekovima unazad. U antičko vreme naseljavala su je tračka plemena, nasledili su ih Rimljani.
U srednjem veku oblast Timočke Krajine kontrolišu Vizantija, Bugarska, Ugarska, Turska… Neki istorijski zapisi kazuju da su začetnici turizma u donjem toku Dunava bili Rimljani koji su na potezu današnjeg Donjeg Milanovca, a tadašnjeg rimskog kastruma Taliata, odmarali svoje legije pripremajući ih za borbe u pohodu na Dakiju. Stari Rimljani, prema arheološkim nalazima, koristili su i blagotvornost voda Brestovačke banje kod Bora, a nisu bili imuni ni na vino iz ovog kraja.
Ono što su današnji stanovnici baštinili od predaka pravi je izazov za savremenog turistu spremnog na avanturu, i u zimskoj i u letnjoj varijanti, u selu i gradu, nedirnutoj prirodi, ispod zemlje, na planinskim vrhovima, čistim rekama i jezerima.
Na Staroj planini se ove zime traži mesto više, a osim skijaša Staru planinu otkrivaju planinari, biciklisti, paraglajderi, porodice s decom, ljudi željni mirnog odmora i relaksacije. Šetnje mnogobrojnim pešačkim stazama, branje pečuraka i lekovitog bilja, učestvovanje u seoskim poslovima kao što su vrcanje meda, kosidba, sakupljanje sena na tradicionalan način, deo su ponude knjaževačkog seoskog turizma. A kada se zdravo umorni vratite iz šetnje čekaju vas lokalni specijaliteti – belmuž, sir, topla pogača i druga tradicionalna jela domaće kuhinje. O ljubaznosti domaćina dovoljno govori zapis Nade i Ratka koji su bili u vili „Babin zub“- „Za domaćine samo reči hvale, od njih čovek svašta može da nauči. Vredni ljudi, pošteni, bistri. Tetka Nadu bismo poveli sa nama, ali onda ne bi imao ko da usrećuje ostale goste. Hranu i gostoprimstvo samo možemo da pohvalimo, ali već je sve rečeno – boljeg nema“.
Naravno, kada ste već u Knjaževcu ne propustite da prošetate ovom varoši koju su zbog brojnih mostova zvali i „malom Venecijom“, saznate nešto više o jedinstvenim dvopređnim čarapama i isprobate vino iz neke od vinarija pripremajući se za nastavak avanture.
Putujući u pravcu severa naići ćete na Rtanj, planinu kao piramidu, sa čijeg se vrha na 1.560 metara, za vedrog dana pogledom može dobaciti do ušća Save u Dunav. Rtanj je poznatiji u svetu nego kod nas, naročito među UFOlozima, budući da su na svom Svetskom kongresu 2012. u Budimpešti zaključili da je „srpska planina Rtanj centar vanzemaljskog života i onostranih pojava u celom svetu“.
Oni koji se bave istraživanjem energetskih polja kažu da piramida Rtanj na neki način apsorbuje negativnu energiju, transformišući je u energiju koja na ljudski organizam blagotvorno deluje. Zanimljivo je da je najduži krak ove prirodne piramide koji se pruža prema severu dug 3 km, onaj koji ide u pravcu jugozapada je upola manji, a treći ima dužinu 750 metara.
Interesantna je i činjenica da je nagib strana na Rtnju istovetan onom na piramidi u Meksiku posvećenoj Mesecu, a uglovi se poklapaju sa onim na Keopsovoj piramidi. Zanemarimo li vanzemaljce i istraživače energetskih polja, značaj Rtnja se ne umanjuje jer samo na ovoj planini raste desetak vrsta biljaka, a najčuveniji je rtanjski čaj delotvoran za lečenje bronhitisa, astme, kašlja.
Nastavljajući dalje prema Zaječaru obavezno obiđite Feliks Romulianu, Galerijevu carsku palatu koja je pod zaštitom UNESCO. Zahvaljujući savremenim tehnologijama, kroz sistem hologramskih projekcija, interaktivnih panela i kompjuterskih animacija upoznaćete istoriju Galerijeve palate, a putem 3D multimedijalne projekcije, virtuelno obiđete ovaj raskošni carski kompleks.
Da li je baš Galerije oprobao blagodeti Brestovačke banje kod Bora nije poznato, ali arheološki nalazi potvrđuju da su blagotvornost banjskih voda koristili još Rimljani. Ova „kraljevska“ banja svoj procvat doživela je u vreme knjaza Miloša, a nisu joj odoleli ni Karađorđevići. I jedni i drugi podigoše svoja zdanja, pa se u Brestovačkoj banji kao nigde u Srbiji, jedno preko puta drugog nalaze konak Miloša Obrenovića i dvorac kneza Aleksandra Karađorđevića. Lekovite blagosumporovite i oligomineralne vode ne moraju biti jedini razlog za dolazak u jednu od najstarijih banja u Srbiji, to mogu biti i dobra hrana u ovdašnjim restoranima, kulturne znamenitosti, manifestacije ili jednostavno vreme za punjenje baterija organizma u oazi mira i tišine.
Puni energije možete u nastavak avanture, ovog puta pod zemlju. Na kafu ili sok, alkoholna pića se ne služe u jedinstvenom kafiću na 400 metara ispod zemlje. U borskom rudniku, preciznije u Jami, na površini od 65 kvadratnih metara, smešten je kafić. Na zidovima su bakrorezi koji prikazuju rudare, stari rudarski telefoni koji rade, lampe, oprema za spasavanje, table sa natpisima o istoriji i objašnjenjima tehnološkog procesa u borskoj jami. Unutra konstantna temperatura oko 18 stepeni, a do kafića vas, za samo par minuta, vodi jamski lift.
Na hiljade ljudi je do sada „u središtu Zemlje“ ispijalo kafu, a u knjizi utisaka glumac Ateljea 212 Branimir Brstina zapisao: „Svašta sam u životu video, ali me je ovo zaista impresioniralo.“
Nije ovo jedini unikum istočne Srbije koja ima sela u kojima ne stanuju ljudi, već vino. Pivnice ili pimnice Negotinske krajine su tradicionalne kamene kuće koje služe za proizvodnju i čuvanje vina. Ovakvih vinskih podruma ima u selima Rajac, Rogljevo, Tamnič, Smedovac ili Štubik, ali su najpoznatije Rajačke građene od sredine 18. do tridesetih godina prošlog veka.
U njima je danas aktivno oko 60 vinskih podruma, a belo i crveno vino iz pimnica ima jedinstven ukus, miris i boju. Ovdašnjem se vinu pripisuje čudotvorna moć i lekovito svojstvo, naravno ako se pije u umerenim količinama, objašnjavaju Emina i Zoran Milenović koji u obližnjem selu Rajcu imaju dve etno kuće i bave se seoskim turizmom. A kada ste već u blizini Negotina, odvojite vreme da obiđete Muzej Krajine i spektakularan nalaz sa Šarkamena, neverovatan zlatni nakit koji se sa sigurnošću može pripisati ženi iz carske porodice, jedinstven na prostoru Rimskog carstva. Ne preskačite ni rodnu kuću Stevana Mokranjca i Muzej Hajduk Veljka, junaka I srpskog ustanka koji je rekao“Glavu dajem, Krajinu ne dajem“.
Svoj trag Rimljani su ostavili i na obali Dunava, gde u blizini Kladova i danas stoji jedan od 20 stubova Trajanovog mosta kojim je Apolodor iz Damaska, početkom II veka nove ere spojio Gornju Meziju i Dakiju. Uzvodno od Hidroelektrane „Đerdap 1“ najveće hidrotehničke građevine na Dunavu, takođe otvorene za turističke posete, je Trajanova tabla, kojom je Trajan ovekovečio završetak gradnje takozvanog rimskog puta kroz Đerdap početkom II veka. Stariji od starih Rimljana su stanovnici Lepenskog Vira koji su svoje naselje još u doba mezolita smestili u Đerdapskoj klisuri naspram mitske planine Treskavac na rumunskoj obali Dunava. Tu u blizini je Rajkova pećina, kroz čije kalcitno prostranstvo vodi kružna staza duga 1,5 km, a njene dvorane i pećinski nakit od svetlucavog belog kalcita svrstavaju je među najlepše u Srbiji.
Ovde u istočnoj Srbiji nema nijednog restorana McDonalds jer on ne može da parira lokalnim specijalitetima. Riba na sto načina na obali Dunava, kačamak od belog kukuruznog brašna, belmuž, bareni sir, pasulj sa zeljem i kajmakom, salata od sremuša, ajmokac, proja, paprike punjene orasima, pogača ispod sača, sarme u vinovom listu, lovački gulaš, borondeu i još specijaliteta sa neobičnim imenima deo su bogatog menija u kome se prepliću različiti narodi i različite kulture koje su vekovima živele na ovom prostoru. Bilo kako bilo, doživljaj istočne Srbije ne može da bude kompletan bez gastronomskog dela u kome je sadržan neponovljivi kulturni miks. Hiljadu reči nije dovoljno da u njih spakujete sve ono što treba videti i probati u istočnoj Srbiji. Uostalom, nešto treba da otkrijete i sami.
(Danas)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com