Iako je Srbija jedna od tri zemlje u evropskom akademskom prostoru sa najmanje univerziteta (uz Moldaviju i Veliku Britaniju) i sa relativno malim brojem studenta (230.000), ona je i jedna od tri zemlje koja beleži najveći porast broja mladih, od 18 do 34 godine, koji upisuju fakultete.
Mnoge će iznenaditi da je Srbija među zemljama sa najmanjom razlikom između broja upisanih studenata i broja onih koji su diplomirali u roku, dok je najveća razlika u Sloveniji i Norveškoj. Pripadamo i nevelikoj grupi zemalja u kojima su žene brojnije ne samo na osnovnim i master studijama već i na doktorskim.
Kada je reč o zapošljavanju nakon diplomiranja, Srbija je u neslavnoj grupi zemalja u kojoj se lakše zapošljavaju mladi sa srednjom školom nego sa završenim fakultetom. U toj grupi smo sa Grčkom, BiH, Hrvatskom, Kiprom, Portugalijom i Rumunijom. Ovo su podaci o o napretku bolonjskog procesa u Evropi za 2015. godinu koji je sastavila mreža Evropske komisije „Eurydice”, koja pomaže saradnju između institucija visokog obrazovanja u 37 zemalja, od kojih su 28 članice EU. Srbija, BiH i Rumunija su označene kao tri zemlje u kojima su mladi sa fakultetskom diplomom u najgoroj poziciji na tržištu rada.
Prema izveštaju, najviše studenata ima Rusija, skoro osam miliona, a najmanje Lihtenštajn – samo 960. Srbija je na sredini tabele, sa nešto više od 230.000 studenata. Poređenja radi, Hrvatska ima 157.000 akademaca, 63.000 Makedonija, Crna Gora 25.000, a BiH 116.000. Tri se zemlje izdvajaju po porastu broja studenata u poslednjih sedam godina: Luksemburg (sa 3.000 na 6.000), Crna Gora (za 96 odsto) i Turska (86 odsto).
Kada je reč o ranom napuštanju visokog obrazovanja, najčešće na prvoj godini studija, najviši procenat mladih koji odustaju od studiranja živi u Španiji (22 odsto) i Italiji (17 odsto). U Srbiji je procenat odustajanja 8,7, u Crnoj Gori 5,8, u Hrvatskoj 4,5, dok u Sloveniji studije napusti samo 3,9 odsto.
Žene su brojnije na osnovnim i master studijama u većini zemalja, dok muškarci imaju primat na doktorskim studijama. Srbija je i tu izuzetak: više od polovine studenata doktorskih studija jesu žene. Žena više ima i u zdravstvu, socijalnoj zaštiti i nastavničkim strukama (čak 70 odsto upisanih brucoša), a muškaraca u inženjerskim, kompjuterskim i saobraćajnim.
Da žena upiše doktorske studije najređe se dešava u Turskoj, Nemačkoj, Luksemburgu i Armeniji, dok više od polovine populacije na doktorskim studijama one čine u Srbiji (57,2), Makedoniji (57,3) i na Islandu (60 odsto).
Istraživače je interesovala i praksa izdavanja dodatka diplomi, dokumenta sa popisom položenih predmeta, koji služi kao orijentir budućim poslodavcima i za nostrifikaciju ili nastavak školovanja u inostranstvu. Ovaj dokument, po bolonjskim pravilima, trebalo bi da se izdaje svim studentima, uz diplomu, na engleskom jeziku, i besplatno. Međutim, naša zemlja je izuzetak od pravila: dodatak diplomi, u zavisnosti od fakulteta, naplaćuje se od 50 do 100 evra. Takva praksa postoji još samo u Crnoj Gori i Rusiji. Takođe, u Srbiji se ovaj dokument izdaje jedino na izričit zahtev studenta, što je slučaj samo još u Rusiji, Slovačkoj, Andori i Azerbedžanu.
Dodatak diplomi na francuskom, nemačkom, španskom i italijanskom izdaju Rumunija, Španija i Turska. Francuska izdaje dodatak diplomi samo na francuskom, a Irska i Velika Britanija samo na engleskom.
U 16 državnih obrazovnih sistema, svi studenti plaćaju školarinu, iako je u nekim slučajevima, kao u Nemačkoj, taj iznos simboličan i praktično se tretira kao upisna taksa. Školarina se ne plaća tokom prvog ciklusa studija u nordijskim zemljama, na Kipru, Grčkoj, Turskoj, a u Nemačkoj je nedavno ukinuta. U Hrvatskoj 90 odsto studenata plaća školarinu, a u Danskoj manje od 10 odsto. U Srbiji studije plaća 24 odsto akademaca, a u Crnoj Gori 23.
Na pitanje da li imaju finansijskih problema tokom školovanja, 21 odsto ispitanih odgovorilo je potvrdno, a 9,9 odsto njih je reklo da ima „veoma ozbiljne finansijske teškoće”. Zanimljivo je da je čak 37 odsto studenta u Hrvatskoj i u Crnoj Gori reklo da imaju problema sa novcem tokom studija.
Stipendije i kredite tokom prvog ciklusa studija dobija 80 odsto i više studenata u Danskoj, Finskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji. Zajmovi kao metod plaćanja školovanja postoje u 26 obrazovnih sistema, dok u 20 zemalja porodice studenta imaju poreske olakšice. U Škotskoj i Danskoj, primera radi, više od 30 odsto studenata uzima zajmove kako bi plaćali studije. Sve vrste pomoći – stipendije, zajmove, poreske olakšice – praktikuju Belgija, Francuska, Nemačka, Poljska, Slovačka, Švajcarska…
Kao jedan od zabrinjavajućih nalaza ovog uporednog istraživanja jeste slaba mobilnost studenata i gotovo nikakva mobilnost profesora.
Iako je većina zemalja zacrtala da do 2020. godine barem 20 odsto studenata studira na fakultetima u inostranstvu, taj cilj je teško dostižan, navodi se u zaključcima. Trenutno, tek oko pet odsto studentske populacije koristi ovu mogućnost, a glavni krivac za takvo stanje jeste loša finansijska situacija i jezička barijera. U Srbiji je „mobilno” manje od jedan odsto akademaca.
(Sandra Gucijan, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com