Od četvoro pacijenata, koji su zbog komplikacija izazvanih malim boginjama zbrinuti u Infektivnoj klinici Kliničkog centra Srbije, dvoje se oporavlja, dok je dvoje u ozbiiljnom, ali stabilnom stanju.
„U ovom trenutku na Klinici za infektivne i tropske bolesti leči se četvoro obolelih od malih boginja, od toga su dva pacijenta već u fazi početnog oporavka, a dva poslednje primljena pacijenta su u ozbiljnom, ali stabilnom stanju“, rekao je direktor Klinike Goran Stevanović.
Svi pacijenti imaju zapalenje pluća, što je najčešća komplikacija izazvana virusom malih boginja.
„Osim upale pluća male boginje mogu da izazovu brojne druge komplikacije, a jedna od najtežih je upala mozga – encefalitis, koji ostavlja trajne posledice“, pojašnjava Stevanović.
U riziku da se zaraze malim boginjama su i deca i odrasli, odnosno svi koji nisu vakcinisani i nemaju zaštitni imunitet.
„Deca su specifična populacija jer imaju slabiji imuni sistem. Međutim, virus malih boginja ne pravi razliku da li se radi o odrasloj osobi, detetu, nekome ko je aktivan sportista ili hronični bolesnik. Ko nije vakcinisan, ko nema imunitet obavezno će oboleti“, pojasnio je on.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ u Srbiji je od početka oktobra do danas od malih boginja obolelo 65 osoba, a epidemija je prijavljena u srpskim enklavama na KiM, Bujanovcu, Kraljevu, Beogradu.
Epidemiolog Instituta Batut Goranka Lončarević kaže da broj obolelih nije nešto neuobičajeno i da su to očekivali zbog smanjenog broja vakcinisane dece MMR vakcinom i narušenog kolektivnog imuniteta.
Pojašnjava da su male boginje bolest koja je predviđena za iskorenjavanje, te i kada se javi jedan oboleli to je epidemija.
Nema mesta panici zbog toga što je u Beogradu prijavljena epidemija, naglašava ona i dodaje da su to redovni zadaci nadležnih zdravstvenih institucija u sistemu.
Zavodi su u obavezi da prijave svaku epidemiju, ali to ne znači da je proglašena epidemija malih boginja.
Lončarević kaže da epidemiju proglašava Ministarstvo zdravlja na predlog Instituta Batut.
Proglašenje epidemije podrazumeva uvođenje vanrednog epidemiološkog nazora i vanredne vakcinacije stanovništva, gde se proširuje gornja starosna granica za imunizaciju koja je u ovom trenutku do navršenih 14 godina života.
„Mere mogu da podrazumevaju i redukciju putovanja, redukciju javnih okupljanja i druge aktivnosti koje zakon nalaže“, pojasnila je Lončarević.
Ona je pozvala roditelje da vakcinišu decu, jer je imunizacija najefikasnija mera u zaštiti od malih boginja.
„Važno je da roditelji vakcinišu decu i da se tako zaštiti najosetljiviji uzrast na adekvatan način. Među tom najmlađom populacijom imamo i decu koja ne mogu biti vakcinisana trajno i to način na koji ćemo i njih zaštititi, jer vakcina sprečava pojavu pidemije u predškolskim i školskim ustanovama“, pojasnila je Lončarević.
Ona dodaje da broj obolelih prethodnih godina bio tri do šest zaraženih pacijanata na 100.000 stanovnika ili ako se govori u apsolutnim brojkama to je od 300 do 450 obolelih.
Tako je, recimo, 2015. godini na teritoriji Srbije registrovano 393 obolelih od malih boginja, a prijavljeno je bilo 13 epidemija, od čega su dve bile na teritoriji Beograda sa 72 obolelih.
Tokom 2016. godine bila je nešto povoljnija suituacija, te je bilo 11 prijavljenih slučajeva malih boginja i to jedan pacijent na teritoriji Beograda i 10 iz epidemije u Opštoj bolnici u Kruševcu.
Najveća epidemija malih boginja u Srbiji bila je 1997. godine kada je obolelo oko 4.000 ljudi i umrlo sedam osoba.
Deset godina kasnije Srbija javila se još jedna epidemija koja se u Vojvodini prelikla iz marginalizovanih grupa u opštu populaciju i kada je zaraženo oko 380 ljudi.
Institut „Batut“ pojašnjava da se Srbija svrstava u zemlje u kojima se endemski održavaju morbili sa epidemijama (trajno prisutni), i to 2007, 2009/2010, 2014/2015, 2016/2017.
Zbog toga je u Srbiji na snazi pooštreni epidemiološki nadzor, gde je neophodno sprovesti određene mere, a evo i koje:
1. Odmah obavestiti zdravstvenu službu, kao i pedijatrijska, ginekološka i odeljenja za infektivne bolesti na teritoriji nadležnosti o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji morbila. Naglasiti da se prema Članu 6. Pravilnika o prijavljivanju zaraznih bolesti i posebnih zdravstvenih pitanja hitnom prijavom prijavljuje sumnja da postoji oboljenje od morbila. Hitno prijavljivanje se vrši odmah po postavljanju sumnje telefonom, faksom, telegramom, u elektronskom obliku, na drugi način pogodan za hitno obaveštavanje, uz istovremeno podnošenje pojedinačne prijave o sumnji na morbile, nadležnoj epidemiološkoj službi.
2. Nakon prijave slučaja za koji se sumnja da su u pitanju morbile, epidemiolog istražuje slučaj, popunjava obrazac za prijavu suspektnog slučaja morbila i dostavlja ga faksom ili e-mailom Odeljenju za nadzor nad vakcinama preventabilnim bolestima i imunizaciju IJZ Srbije, najkasnije unutar 48 sati od prijave slučaja.
3. Neophodno je prikupiti uzorke serume i transportovati ih do nadležne laboratorije (Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak), koji obavezno treba da prati i popunjen obrazac uputa za laboratorijsku analizu. Obratiti pažnju na adekvatnost uzetog uzorka (3-28 dana od početka ospe), kako ne bi imali situaciju sa lažno negativnim slučajevima. Slučajeve, kao i kontakte treba obeležiti EPID brojevima. U prvih 7 dana od početka ospe potrebno je uzeti i bris grla u cilju izolacije, odnosno detekcije virusa u uzorku radi dalje genotipizacije.
4. Hitnom i vanrednom revizijom vakcinalne kartoteke evidentirati nevakcinisanu i nepotpuno vakcinisanu decu prema uzrastu i sprovesti njihovu vakciniciju.
5. Vakcinaciju i revakcinaciju MMR vakcinom sprovoditi na vakcinalnim punktovima kontinuirano u skladu sa Pravilnikom o imunizaciji i načinu zaštite lekovima od navršenih 12 meseci života do navršenih 14 godina.
6. Imajući u vidu osnovne epidemiološke karakteristike bolesti, a pre svega epidemijski potencijal bolesti neophodno je obratiti pažnju i na zdravstvene događaje u romskoj populaciji, marginalizovanim i migratornim populacionim grupama (migranti, azilanti) na teritoriji okruga iz nadležnosti.
U žarištu epidemije primenjuju se dodatne mere:
Tamo gde je žarište epidemije i to u Kosovskoj Mitrovici, Bujanovcu, Kraljevu i Beogradu neophodne su dodatne mere:
7. Sa nedeljnog nultog preći na dnevno nulto izveštavanje.
8. Dostavljati podatke o svim suspektnim, laboratorijski potvrđenim slučajevima morbila tokom trajanja pooštrenog nadzora/epidemije na obrascu, od prvog slučaja, kao i za slučajeve koji bi se mogli otkrivati sukcesivno, a unutar 24 sata od otkrivanja. Laboratorijsko istraživanje obaviti kod najmanje 5, a najviše 10 slučajeva, a ostale svrstavati prema definiciji slučaja u epidemiji (prema kliničkoj slici i epidemiološkoj povezanosti).
9. Kontinuirano dostavljanje informacija IJZ Srbije o preduzetim merama i aktivnostima u žarištu, od strane ZJZ Kposovska Mitrovica, ZJZ Vranje, ZJZ Kraljevo i GJZ Beograd.
10. U linijsku listu slučajeva unositi hronološki sve sumnjive/epidemiološki povezane/laboratorijski potvrđene slučajeve otkrivene/istražene od početka i popunjenu listu sa podacima dostavljati Odeljenju za nadzor nad vakcinama preventabilnim bolestima i imunizaciju IJZ Srbije, početkom naredne za prethodnu nedelju, a po potrebi i dnevno ažuriranu zavisno od razvoja aktuelne epidemiološke situacije, prenosi Blic.
11. Sprovesti trijažu slučajeva na komplikovane i nekomplikovane u skladu sa kriterijumima i predočiti kliničarima date preporuke i obavezno hospitalizovati sve slučajeve sa komplikacijama bez obzira na uzrast. Upoznati ih sa činjenicom da kod ove infekcije, posebno kod imunokompromitovanih osoba, može se očekivati klinička slika akutnog respiratornog distres sindroma.
12. U nadležnim zdravstvenim ustanovama, nadzornim jedinicama, uvidom u protokole utvrditi prema kriterijumima, eventualne propuštene slučajeve sumnje na morbile koji nisu prijavljeni/prepoznati u zdravstvenom sistemu od 1. avgusta 2017. godine.
13. U žarištu epidemije vakcinisati sve nevakcinisane i nepotpuno vakcinisane osobe do gornje uzrasne granice u skladu sa Pravilnikom o imunizaciji. Uz brzu procenu epidemiološke službe sa imunizacijom treba otpočeti po principu spoljnih koncentričnih krugova na teritoriji okruga/grada/naselja prema žarištu, pod pretpostavkom već ostvarenih kontakata u samom žarištu i veličine osetljive eksponirane populacije.
14. Na odeljenjima gde se sprovodi lečenje obolelih proveriti vakcinalni status ostalih pacijenata i zaposlenog osoblja i sprovesti imunizaciju prema indikacijama i sprovoditi zdravstveni nadzor nad istim.
15. Obolele osobe isključiti iz kolektiva u trajanju zaraznosti, do oporavka.
16. Sve slučajeve iz kontakta sa obolelim staviti pod nadzor.
17. Uzorkovati materijal kod slučaja, u cilju izolacije, odnosno identifikacije virusa morbila, koji je moguće izvršiti unutar 7 dana od početka ospe, uzorkovanjem brisa ždrela.
18. O navedenim okolnostima i registrovanim propustima u skladu sa zakonskim i podzakonskim aktima izvestiti nadležnu sanitarnu inspekciju.
19. Kontinuirano obaveštavati stručnu i opštu javnost o aktuelnoj epidemiološkoj situaciji.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com