Na dva slična međunarodna testiranja (TIMŠ i PASA) učenici nižih razreda osnovne škole pokazali su znanje koje je iznad proseka, dok su učenici viših razreda bili na začelju liste i pokazali znanje ispod proseka.
Đaci mlađih razreda osnovne škole pokazali su na TIMŠ testiranju da znaju da povezuju naučeno i da to znaju praktično da primene, dok su učenici viših razreda na PISA testiranju pokazali funkcionalnu nepismenost – da naučeno ne znaju da primene u praksi.
Javnost opravdano postavlja pitanje ko je zatajio u obrazovnom sistemu i zbog čega su deca u savladavanju gradiva do četvrtog razreda iznad proseka, dok je njihovo znanje u višim razredima ispod proseka.
Prema ostvarenim rezultatima može se zaključiti da učitelji dobro rade svoj posao, a da su rezultati znatno lošiji kod nastavnika u predmetnoj nastavi.
Nacionalna koordinatorka PISA istraživanja u Srbiji Dragica Pavlović Babić kaže da odgovor na to pitanje nije jednostavan, jer mnogi faktori dovode do obrazovnog postignuća.
„Međutim, kada sve te faktore saberemo i razmislimo o njima, svakako je nastava onaj faktor koji u najvećoj meri doprinosi obrazovnim postignućima. Tako da odgovore na pitanje o ovim razlikama treba tražiti u razlikama u kvalitetu nastave kod učenika u mlađim i starijim razredima osnovne škole, a kasnije u srednjim školama, jer nam PISA pada u prvom razredu srednje škole“, rekla je Pavlović Babić.
Ona kaže da je prednost razredne nastave u mlađim razredima to što učitelj sa učenicima provodi gotovo sve vreme, pa može bolje da koristi vreme i sadržaje jednog predmeta da povezuje sa sadržajima drugog, a to je ono što se traži u zadacima TIMS istraživanja.
„To je mnogo manje u prilici nastavnik koji radi u predmetnoj nastavi , koji ima na raspolaganju 45 minuta, zvonilo je, čas se završio i sve staje tog trenutka“, objašnjava.
Takođe, inicijalno obrazovanje nastavnika može da objasni deo ovih razlika, jer, kako kaže, školujući se na učiteljskom fakultetu budući nastavnici dobijaju značajan fond časova iz predmeta koji se tiču same nastave, kao što su pedagoška psihologija, razvojna psihologija, didaktika, metodike nastave.
„Dok u predmetnoj nastavi možete da imate nastavnika koji nikada nije slušao ništa od tih predmeta ili slušao veoma malo tokom inicijalnog obrazovanja. Takođe, pitanje je da li se spremao da bude nastavnik u profesionalnom životu ili je nekako slučajno zalutao u prosvetu“, pojašnjava Pavlović Babić.
Da učitelji ipak „vladaju celom situacijom do četvrtog razreda“ saglasan je i ministar porosvete Mladen Šarčević i dodaje da se mladi ljudi izborom učiteljskog fakulteta opredeljuju da će radni vek provesti u učionici.
„Nastavnik hemije može da radi u laboratoriji, nastavnik matematike kao programer, geograf u turizmu. Mnogi od njih kada su birali poziv možda su i zalutali. Kakva je selekcija rađena, jel neko analizirao – nije“, primećuje Šarčević.
On kaže da u Finskoj za prosvetu odvajaju najviše para i da je napravljena takva selekcija da su u prosveti najbolji ljudi, dok se u Srbiji sve zasniva na entuzijazmu.
„Ako je direktor pedagoški rukovodilac škole, a ne samo menadžer, ako je njemu u opisu posla unapređivanje vaspitno- obrazovnog rada, znači kvaliteta, onda to mora da počne da radi“, kaže Šarčević.
Jedno od rešenja, saglasni su naši sagovornici, je i obuka nastavnika kako bi se poboljšao kvalitet rada u učionici.
Organizator PISA testiranja – OECD, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj, takođe je ukazala da usavršavanje i kvalitet nastavnika moraju biti u centru pažnje da bi se postigao uspeh.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com