Vanja Crnojević iz Maglaja, koja je 1991. godine sa 12 godina kao izbeglica iz Bosne i Hercegovine otišla u Švajcarsku, odlučila je da dođe u Srbiju i pomogne ljudima sa Bliskog istoka, koje je sada zadesila ista nevolja kao nju svojevremeno.
Njenu priču koju je objavio Tanjug preuzeli su mnogi mediji u regionu i šire. Nakon toga, kaže Vanja, krenuo veliki broj zahteva za kontakt od strane Švajcaraca i ljudi sa Balkana, a njenu priču emitovale su i brojne novine u Švajcarskoj.
Ona kaže da kada je prvi put došla u Preševo bila sama, sa ruksakom na leđima i 2.000 franaka koje je sakupila kako bi pomogla ljudima.
„U međuvremenu ovo je preraslo u nešto veće – morali smo da registrujemo organizaciju koja se zove „Border free asociation“. Sada za nas radi 15 ljudi koji rade dobrovoljno, pišu pisma, skupljaju novac a imamo i niz drugih projekata. Na primer umetnik Damir Mumbašić, slikar, čije će slike biti na aukciji a sav novac će ići za pomoć izbeglicama“, rekla je Vanja.
Ona sada sa svojom organizacijom pokušava da unutar Prihvatnog centra postavi specijalizovani kontejner kuhinju „gde bismo kuvali hranu, jer, mislim da je najbitnije za ove ljude da nešto toplo pojedu“.
Vanja je zbog posvećenosti volonterizmu ostala bez radnog mesta, jer je puno odsustvovala sa posla ali kaže da je ljudi podržavaju.
„Imam u planu naći posao, sada mi je bitno da napravim grupu volontera koja će biti ovde non stop kako bih se ja mogla posvetiti više svom privatnom životu“.
Ona kaže da su se na početku javljali ljudi sa Balkana, ali u međuvremenu se promenila situacija jer se, prema njenim rečima, javlja puno Švajcaraca koji su za nju čuli preko novina, pošto su se nakon priče koja je objavljena na medijima u Srbiji za tu temu zainteresovali i mediji u Švajcarskoj.
„Non stop me novinari pitaju za moju priču, zbog toga što sam i sama izbeglica i što sam preživela nešto kao ovi ljudi. Ljudi imaju masu pitanja, ne razumeju situaciju koja se ovde dešava. Jer, Švajcarski mediji jako malo prenose, oni pokažu ono što se desi u Grčkoj ili Turskoj, ali ono što se dešava u Srbiji ili Hrvatskoj ne prenose“.
Vanja kaže da su do sada u Preševu delili hranu, a da dolazi i kombi sa odećom iz Švajcarske koji sadrži zimsku garderobu.
„Na primer nedostaju flasice za bebe. Malopre sam išla da uplatim 500 flašica za bebe firmi u Novom Sadu koje fale majkama sa decom kojih ovde ima puno. To su neke sitnice koje radimo“.
Pokušala je, kaže, da stupi u kontakt i sa predstavnicima opštinskih vlasti i pomogne u čišćenju grada, ali se oni nisu odazvali.
Vanja se nada da će se njena organizacija proširiti.
Obzirom da je Tanjug prvi objavio priču sa njom Vanja kaže da je to veoma značilo za nju i da je od toga sve krenulo – „zahvaljujući Tanjugu ja sam ovde gde jesam“.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com