U prethodnih godinu dana tridesetdevetogodišnji vaspitač N. S. konkurisao je na 30 oglasa za posao u državnim predškolskim ustanovama, koji se objavljuju u publikaciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Na njegove prijave nije odgovorio niko iz predškolskih ustanova Palilula, Stari grad, Barajevo, Savski venac, Rakovica, Čukarica, Zemun, Surčin, Novi Beograd i Vračar.
Kada se u predškolskoj ustanovi u neformalnom razgovoru raspitao ima li šansi da dobije posao, rekli su mu da je – pogrešnog pola i objasnili da su vrtići uglavnom ženski kolektivi i da članovi „kadrovske komisije” ne vole muške vaspitače.
„Ova primedba zvučala mi je više nego neumesno jer sam radio kao vaspitač u predškolskim ustanovama Novi Beograd i Surčin, imam položenu licencu za vaspitača i niko mi tokom školovanja nije skrenuo pažnju na činjenicu da sam ’pogrešnog’ pola i da će mi biti teško da nađem posao. Činjenica je da su muški studenti bili manjina na Višoj školi za obrazovanje vaspitača – od 240 studenata samo su pet bili muškarci, ali ne smatram da moj pol predstavlja prepreku za bavljenje ovim poslom”, navodi N. S i dodaje da je razlog zbog kojeg se odlučio da bude vaspitač ogromna ljubav prema deci.
Inače, on i supruga imaju troje mališana.
(Katarina Đorđević, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com