Vatrogasno spasilačka brigada Beograd u toku jednog dana primi oko 800 različitih dojava, a ima i poziva poput onih za skidanja kućnih ljubimaca i lopti sa drveća, izbacivanje slepih miševa iz soba, teranje ptica koje lupaju po olucima.
Iako se trude da izađu u susret građanima i u takvim situacija, komandant vatrogasno spasilačke brigade Beograd Mile Jovičić podseća da je njihov posao prvenstveno da gase požare.
““Najbitnije je gašenje požara i zaštita ljudskih života i imovine, a ukoliko budemo imali vremena trudićemo se da izađemo u susret građanima u rešavanju njihovih problema koji nisu u opisu posla vatrogasno spasilačke brigade““, rekao je Tanjugu Jovičić.
Inače, pozivi su različiti. Građani vatrogasce tako neretko zovu zato što im je na drvo pala kesa sa stvarima, novčanik, lopta…
““Stranka nas je pozvala da joj pomognemo jer je nepažnjom sa kesom, koja se zakačila za visoko drvo, izbacila i novčanik, dok nas je jedna gospođa zvala da kaže kako joj se mačka podvukla ispod kade i da dođu vatrogasci zato što životinja ne zna sama da izađe““, rekao je Jovičić.
Građani zovu vatrogasce i za druge stvari koje nisu u njihovoj nadležnosti, kada im pukne cev u stanu, zato što im smetaju ptice koje šetaju po olucima i limenim krovovima, da uklone ose i pčele, ali i očiste sneg sa terase…
““Imali smo poziv i da pošaljemo ekipu u studentski dom da isteramo slepe miševe““, priseća se Jovičić konstatujući da ima dosta poziva koji nisu za vatrogasno spasilačku brigadu.
Navodeći da se trude da odgovore na svaki poziv građana, on kaže da se ipak najveći broj poziva odnosi na pružanje pomoći prilikom izbijanja požara.
Ističe i da je najveći broj požara u letnjem periodu kada su izrazito visoke temperature te da se uglavnom radi o požarima na otvorenom prostoru.
““Tako smo jedne godine, u letnjem periodu, jednog dana imali 120 požara na otvorenom prostoru. Bili smo prinuđeni da sva raspoloživa vozila, ljudstvo i tehniku izvezemo, a angažovali smo i vozila javno komunalnih preduzeća koja su nam pružila neophodnu pomoć““, rekao je Jovičić.
Dodaje i da najveći broj požara i nastane usled nemara i nepažnje sugrađana koji, često, nisu dovoljno edukovani o tome šta treba da urade u tom slučaju.
Prema njegovim rečima, građani nisu svesni i ne ponašaju se savesno pa se vatrogasci zato trude da ih edukuju.
““Najbitnije je što radimo sa decom od pet do deset godina kojima ukazujemo šta da rade u slučaju nastanka požara, ali i šta da ne čine da do požara ne dođe““, rekao je Jovičić.
I dok su prošle godine učestvovali u gašenju 5.000 požara, Jovičić podseća da priskaču u pomoć i kada su u pitanju tehničke intervencije u saobraćaju prilikom sudara, intervencije sa opasnim materijama, a intervenišu i kada su u pitanju poplave, klizišta, neeksplodirana ubojna sredstava.
Vatrogasci su tu kada je potrebno crpeti vodu, dežuraju na javnim manifestacijama, sportskim utakmicama i mnogim drugim dešavanjima u Beogradu gde se okuplja veći broj ljudi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com