Sve više mladih kosovskih Albanaca traži srpski pasoš kako bi se domoglo zemalja Evropske unije. Prištinske vlasti zasad ignorišu tu pojavu jer bi njihovo reagovanje samo bilo priznanje koliki je neuspeh te nazovidržave, uprkos podršci mentora sa Zapada.
Najnovija vest RTV Dukađin da u poslednje vreme sve veći broj građana Kosova podnosi zahtev za dobijanje uverenja o državljanstvu Srbije, moglo bi se reći, i nije posebna novost. S vremena na vreme se ta priča opet zapodene jer Kosovo ni 10 godina posle samoproglašene nezavisnosti nije došlo do vizne liberalizacije. A najzgodnija prečica da se bez viza, trbuhom za kruhom, krene u zemlje EU je svakako preko Srbije, koliko god Albancima ta pomisao izgledala mrsko.
Komentarišući vest da pre svega mladi Albanci sve više posežu za srpskim državljanstvom, analitičar Dragomir Anđelković za Sputnjik kaže da to govori o suštinskom neuspehu stvaranja kosovske države.
„Država koja, uz svu podršku zapadnih mentora, nije u stanju da obezbedi viznu liberalizaciju ili da ponudi bilo šta mladima kao satisfakciju, suočava se sa tim da se oni, bez obzira na antagonizam prema Srbiji, odlučuju da uzimaju srpsko državljanstvo“, kaže Anđelković.
Prema njegovom mišljenju, tu se ne radi o običnom ekonomskom begu od svoje lažne države, pošto je reč o prihvatanju državljanstva Srbije, koja je za mnoge Albance predstavljena kao neprijateljska država.
To što su egzistencijalne potrebe u sukobu sa neuspehom albanske elite da nešto uradi za građane Kosova, po oceni sagovornika Sputnjika, otvara ozbiljan prostor za našu akciju.
Srbija koja može nešto da ponudi Albancima biće sve atraktivnija za njih, smatra on, ocenivši logičnim da se mladi Albanci zapitaju šta im to nudi Priština ako su jedini izlaz u situaciji u kojoj se nalaze prepoznali u uzimanju državljanstva Srbije.
Sličnih situacija je bilo i dosad. Prištinski list „Koha ditore“ je još 2010. godine pisao da su žitelji Kosova i Metohije plaćali i do 5.000 evra za dobijanje biometrijskog pasoša Srbije da bi bez vize putovali u zemlje Evropske unije. Pritom su morali da odjave boravište sa Kosmeta i da potraže adresu u Srbiji. Najčešće su to radili u Bujanovcu i Preševu.
To je i bio razlog što je pre tri godine najavljena pojačana kontrola onih koji pokušavaju da dođu do srpskog pasoša. Smatralo se da bi odlaskom većeg broja Albanaca sa srpskim pasošem u zemlje EU Srbija mogla da ugrozi svoju viznu liberalizaciju.
Februara 2015. ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović je izjavio da je u tom trenutku bilo oko 60.000 podnetih zahteva kosovskih Albanaca za izdavanje pasoša Srbije.
Tada je politički analitičar sa Kosova Fatmir Šeholi ocenio da postoji velika trgovina pasošima u koju su uključeni i Srbi i Albanci, i upozorio sunarodnike da im odjavljivanje prebivalište na Kosovu, čime gube i državljanstvo Kosova, ne garantuje da će dobiti srpski pasoš i otići u stranu zemlju.
Na pitanje da li posle najnovijih slučajeva da mladi Albanci posežu za srpskim državljanstvom očekuje reakciju vlasti u Prištini, Anđelković je mišljenja da će u prvoj fazi oni problem ignorisati. U suprotnom bi, smatra on, pokazali koliki je njihov neuspeh.
„U drugoj fazi možda će se i odlučiti za određene mere, ali to je odličan prostor za našu propagandnu akciju da ceo svet vidi da Albanci koji misle da su stvorili svoju nezavisnu državu tu državu terorom moraju da nameću drugim Albancima“, zaključuje Anđelković za Sputnjik.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com