Za razliku od četiri brigade Kopnene vojske VS ili Specijalne brigade, u javnosti su manje poznate teritorijalne brigade (ima ih osam u svim krajevima Srbije) ili kako se zvanično zovu – komande za razvoj brigada, a koje okupljaju rezerviste. Ove komande, na znak za mobilizaciju, prijemom rezervista se razvijaju u brigade. Jedna od tih jedinica je i Beogradska brigada, odnosno Komanda za razvoj Beogradske brigade, koja se nalazi u Jakovu, u kasarni „Major Milan Tepić”.
Potpukovnik Miroslav Stefanović, komandant Komande za razvoj Beogradske brigade, kaže da se rezervisti zovu „po prioritetu”, odnosno po određenim vojno-evidencionim specijalnostima (VES) koje su potrebne jedinici.
– Nema masovnog pozivanja rezervista na vežbe, pozivamo manje sastave radi obuke, saopštavanja ratnog rasporeda ili obuke komandi jedinica – kaže potpukovnik Stefanović.
I posle više godina otkako je suspendovana (a ne ukinuta) obaveza služenja vojnog roka, u javnosti se još uvek pojavljuju nedoumice kada je u pitanju vojna obaveza – koja, naravno, nije ukinuta. Naime, neki rezervisti se iznenade kada im stigne poziv za vojnu vežbu, pogrešno smatrajući da su profesionalizacijom Vojske Srbije i suspendovanjem obaveze služenja vojnog roka ukinute i obaveze rezervista – vojne vežbe. Međutim, iako najmlađe generacije muškaraca po uvođenju u vojnu evidenciju ne odlaze u kasarne, u njih se povremeno pozivaju oni stariji, od kojih su neki odslužili i jednogodišnji vojni rok.
Kako godine prolaze, tako se polako smanjuje broj rezervista koji su služili obavezni vojni rok. Ipak, u Vojsci Srbije kažu da se rezervni sastav obnavlja zahvaljujući onima koji dobrovoljno služe tromesečni vojni rok.
Od svih rezervista, malo je onih koji mogu očekivati da će dobiti poziv za vojnu vežbu. Generalno gledano, kada je reč o rezervnim vojnicima, u praksi se najčešće pozivaju na vežbe oni do 40. godine života, iako po zakonu vojna obaveza traje do 60. godine.
Na vežbe se i posle 40. godine pozivaju rezervisti koji su tokom suženja vojnog roka stekli neka specifična znanja kao što su operateri na „maljutkama” (laka vođena protivoklopna raketa) ili mehaničari, a postoje i dužnosti u kojima veće profesionalno iskustvo znači plus u kvalitetu, kao što su vozači autobusa i teške mehanizacije ili lekari.
– Ako je u pitanju jednodnevna vežba, što je najčešći slučaj, rezervista i za taj dan zadužuje uniformu, upoznaje se sa svojim formacijskim mestom i usavršava znanja stečena tokom vojnog roka. Rezervni oficiri imaju, logično, veće obaveze pa se češće pozivaju na vežbe, uključujući i one višednevne – objašnjava potpukovnik Stefanović.
Osim onih koji su tokom vojnog roka završili školu ili kurs za rezervne oficire, u rezervni starešinski sastav uvode se i penzionisani oficiri. Komande za razvoj brigada na svojim područjima vrše i popis tehnike, pre svega prevoznih sredstava i građevinskih mašina, a koja se u slučaju potrebe mora staviti na raspolaganje brigadama.
(Milan Galović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com