Za 14. decembar 2015. godine možemo mirno da kažemo da je važan i možda najrevolucionarniji datum u novijoj srpskoj istoriji, jer Evropa je upravo tog dana prestala u Srbiji da bude san, kaže premijer Aleksandar Vučić.
Evropa je tog dana, primećuje, postala „izjava, jasna i nedvosmislena – o kraju jednog puta, koji je, u našem slučaju, trajao punih dve stotine godina.O ponovnom pronalasku nečeg davno izgubljenog. O Kadmu koji se, za razliku od mita, sastao sa svojom sestrom. O Srbiji, tamo gde joj i jeste mesto. U Evropi“.
Primećuje da, gledajući sada unazad, mnoge stvari izgledaju jasnije i tvrdi da nisu mogle da budu kraće, jer, objašnjava, revolucija, ako je dubinska, dugo traje.
Poredi to sa patentiranjem parne turbine za koju je od ideje do primene u brodovima i u elektranama prošlo jednako koliko je i nama trebalo da stignemo do 14. decembra – dve stotine godina.
A počelo je, podseća Vučić u autorskom tekstu, „sa kodžom Milošem, mačkama i kruškom, ali i sa ukidanjem feudalizma, i, za tadašnju Evropu, i previše demokratskim Sretenjskim ustavom. Opismenili smo se. Pa se nastavilo sa Mihailom i Milanom, Narodnim pozorištem, konačnim odlaskom Turaka, stajaćom vojskom, železnicom, državnom upravom, Berlinskim kongresom…“
Kaže i da je nekad za Srbiju bilo toga i previše, pa pominje da smo vladare ubijali, da smo bandere, koje su nosile prve električne sijalice, zvali „vešalima“, a da je prota Milan Đurić svoje mesto u istoriji izborio čuvenom rečenicom o železnici – ljuta guja u nedrima srpskog naroda, a i tu ju je, žalio se prota, stavio „stranac“.
To „previše“, objašnjava premijer, nastavilo se i posle toga, u čitavom jednom veku – veku utopija, ratova, i grešaka.
„Gotovo devedeset godina čekali smo da, ponovo, imamo Srbiju. Gotovo sto do jasne i nedvosmislene izjave“, konstatuje Vuičić i zaključuje: Proces je završen. Danas.
A od danas, kako navodi, počinje novi, ništa manje dubok, ali, zato, mnogo brži.
Zato što je, kako kaže, i čitav svet brži, i zato što nekadašnje podele, više ne važe.
Navodi tako da su danas Kina i Indija ekonomske velesile, da vam u Rusiji na poklon daju smartfon, da će broj mobilnih telefona sledeće godine preći cifru od dve milijarde, da je Gugl plus do deset miliona korisnika stigao za samo osam dana, da će broj finansijskih transakcija u narednih pet godina biti veći od četrdeset pet milijardi dolara dnevno…
Srbija danas ulazi u takav svet, primećuje Vučić i tvrdi da zato mora da bude brža, pametnija, vrednija, preduzetnija, maštovitija, spremnija.
„Mora da odbaci svaki ideološki pristup onome što je napredak i što je razvoj, jer napredak i razvoj biće najvažnije reči u budućnosti Srbije“, kaže premijer u autorskom tekstu i primećuje da u Evropi ima mesta i za desnicu i za centar i za levicu, ali za „nas“ i „vas“, i za arhineprijatelje, i mržnju – nema.
Zato su reforme, u Evropi, dobrodošle i Srbija mora da ih nastavi, smatra premijer, uveren da to ne mora biti više pitanje njenog ekonomskog i svakog drugog opstanka, već pitanje nastavka ubrzanog razvoja, onog koji će nam omogućiti da stignemo sve one koji su nam odmakli.
„Svaki dan moramo da nastavljamo da se približavamo“, poručuje premijer i podseća da ne smemo zaboraviti da nas je u današnji dan, u Evropu, doveo rad – neprekidan i težak i on ne sme da stane.
Zato što, navodi, rad pravi razliku između Srbije mita, na nebu, i Srbije stvarnosti, u Evropi.
„On daje snagu našoj izjavi. On nas, na kraju, miri, i određuje nam zajednički cilj. Da budemo bolji. Da stvorimo pristojnu, modernu i uređenu zemlju. I da u to, evropsko društvo, uđemo ponosni i ostvareni i to u najkraćem roku“, poručuje premijer.
Podseća na članak Viktora Igoa „Za Srbiju“, koji je objavljen uoči Berlinskog kongresa i u kojem Igo piše o potrebi stvaranja Saveznih Evropskih Država, o evropskoj federaciji, bratstvu, demokratiji, i sve to, gotovo jedan vek pre nego što će otac svih premijera, Vinston Čerčil, u Ženevi, ponoviti istu težnju.
A zatim zaključuje: „Veliki je Viktor Igo. Maestro, koji kaže: Budućnost je Bog, kojeg vuku tigrovi. Pamtim to. Sada stvarno možemo da krenemo. U Budućnost. Onu koju vuče – Srbija“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com