Akademik i profesor saobraćaja i urbanizma na Pensilvanijskom univerzitetu u Filadelfiji Vukan Vučić ocenio je da Beogradu metro treba što pre a ne u dalekoj budućnosti i da je nelogično i krajnje riskantno ulagati u linije kojima dnevno neće putovati desetine hiljada putnika.
„Beogradu treba metro što ranije, a ne u nekoj imaginarnoj budućnosti. Ulaganje u linije koje ne idu gde destine hiljada putnika dnevno putuju, nego voziti poluprazne vozove kuda putnici ne putuju je nelogično i krajnje riskantno“, naveo je Vučić, koji je bio član Komisije za planiranje metroa u vreme dok je gradonačelnik bio Dragan Djilas.
Vučić je, u pismu medijima, naveo da je taj tim preporučio prvu liniju metroa duž Bulevara kralja Aleksandra od terminusa Ustaničke kroz centar Beograda sa stanicama kod Trga Republike i kod Knez Mihailove ulice, zatim do novog mosta paralelnog Brankovom mostu, onda kroz Novi Beograd Bulevarom Zorana Djindjića do Tvorničke ulice.
Druga linija je bila od Žarkova preko Banovog Brda do Sajma, gde ulazi u tunel do Prokopa, onda preko Slavije, duž Srpskih vladara do Trga Republike, gde se ukrstila sa linijom 1, a odande je nastavila Bulevarom despota Stevana, prema Karaburmi.
„Ove linije su rešile najveći saobraćajni problem u Beogradu, vezu izmedju centra Beograda i Novog Beograda. Autobuski prevoz na ovoj relaciji je pretrpan i nezadovoljavajući još od gradnje Novog Beograda i studentskog grada, odakle hiljade studenata moraju svakog dana da putuju u centar Beograda“, naveo je Vučić i dodao da je vlast Beograda pod gradonačelnikom Sinišom Malim odbacila taj projekat kao bezvredan i smenila celi tim.
Dodao je da je postavljen tim koji je primenio principe planiranja koji odredjuje linije metroa prema nekim usvojenim investicijama u zemljišta i delove grada kao što je Makiš, Beograd na vodi i Ada Huja, bez obzira na činjenicu da linije tada idu gde ne idu veliki tokovi putnika.
„To dovodi do eksploatacije vozova metroa sa ograničenim brojem putnika, dok bi najopterećenije linje ostale u takvom stanju i ne bi osetile nikakvo poboljšanje. Centar Beograda bi dobio manje koristi nego pusti Makiš i Beograd na vodi“, rekao je Vučić i ocenio da se ta metodologija projektovanja ponekad primenjuje u gradovima koji već imaju mrežu linija metroa i onda mogu da investiraju u nove linije koje će možda biti funkcionalno opravdane u budućnosti.
Navodeći da je učestvovao u planiranju metroa i regionalnih železnica u Hamburgu, San Francisku, Rimu, Buenos Airesu, Pekingu, Moskvi i mnogim drugim gradovima, Vučić je dodao da su sada predložene dve linije metroa u Beogradu planirane na način koji bi svaki stručnjak za projektovanje metro sistema smatrao da su tehnički i eksploataciono fundamentalno pogrešne.
Vučić je kao primere stručnih grešaka naveo da terminusi metro linija treba da budu podcentri stambenih naselja, trgovačkih centara ili poslovnih zgrada, a da „linija 1“ ide izmedju dve prazne površine.
„Linije autobusa i tramvaja mogu da konvergiraju, ali gradnja ogromnog parkinga za auto vozače da ostave automobile je rešenje primenjeno u nekim gradovima u SAD koji imaju beskrajna auto-zavisna predgradja (urban sprawl), a ne toliko za evropske gradove koji nemaju tako raširena predgradja. Investiranje u duge linije Metroa do tako udaljenih polja ne bi bilo opravdano“, naveo je Vučić.
Dodao je da je stručna greška što izgleda da nijedna metro linija neće dotaći tzv. Beograd centar stanicu.
„Ukrštanje metro linija 1 i 2 pod ‘Beogradom na vodi’ bi zahtevao stanicu sa tri podzemna nivoa, što bi bilo gradjevinski veoma teško i skupo, a lokacija nije u zoni koja privlači mnogo putnika“, rekao je Vučić i upitao da li bi onda linija 2 išla tunelom ispod Save.
On je naveo da prema planu centar Beograda ima samo jednu metro stanicu na Trgu Republike i da odatle linija 2 ide istočno ne pod Bulevarom kralja Aleksandra, nego ispod zgrada južno od njega, dodavši da nije jasno kako bi se ta trasa gradila i kako bi uticala na okolne uske ulice.
„Planiranje metroa za vreme gradonačelnika Djilasa je uključilo geološke studije duž njegovih trasa. Sadašnji predlozi za tunele na Novom Beogradu očigledno nisu izvršili takve analize“, naveo je Vučić.
Prema njegovim rečima, Beograd treba da uči od gradova sličnih njemu, kao što su Budimpešta, Beč, Prag i Minhen.
Vučić je rekao da primeri drugih evropskih gradova pokazuju da su oni imali pouzdano finansiranje, ali su čak i sa time gradili prosečno oko jedan kilometar metroa godišnje.
„Ako bi Beograd uspeo da gradi tim tempom, tvrdnje da linija 1 može da se izgradi za nekoliko godina je potpuno nerealna. Beogradjani u centru grada koji bi koristili liniju 2 verovatno ne bi to dočekali za mnogo decenija, ili bi ih koristila tek njihova deca. Beogradu treba Metro što pre, ali jedina alternativa koja bi bila gora bi bilo ulaganje u loše planiranu mrežu. Predložene planove treba da kritički ocene kompetentni stručnjaci i da ih drastično revidiraju“, rekao je Vučić.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com