Srbiji je potrebno više investicija da bi se povećala produktivnost i odgovorilo na brzo starenje stanovništva, rečano je danas na predstavljanju izveštaja UNICEF-a u Srbiji i Svetske banke „Izgradnja ljudskog kapitala za dugoročni prosperitet“.
„Rreformisanje veličine, strukture i efikasnosti javnih rashoda moglo bi da pomogne Srbiji da prevaziđe izazove starenja, niske produktivnosti i nejednakosti. Ove reforme bi mogle da obezbede da se dosegne do sve dece i da im se pruži šansa, posebno deci koja žive u siromaštvu ili su u nekom drugom zaostatku za svojim vršnjacima. Važno je naglasiti da bi se obuhvat i kvalitet usluga za decu mogli poboljšati kroz uštede u postojećim izdvajanjima“, kazala je direktorka UNICEF-a u Srbiji Dejana Kostadinova.
Naglasila je da su od velikog značaja uslovi života u kojima odrastaju deca i da sve što se dešava na početku života ima posebne posledice.
Kako je navela Kostadinova, samo 28 odsto mladih u Srbiji koji žive u romskim naseljima nastavlja sa obrazovanjem i upisuje srednju školu.
Ona je ocenila da je potrebno više nastavnika kako bi obrazovanje bilo kvalitetnije i da je fokus u obrazovanju u Srbiji bio više na ocenama nego na kvalitetu učenja, kao i da u toku pandemije deca sa smetnjama u razvoju nisu imala adekvatno obrazovanje.
Prema njenom mišljenju, neki od programa i mere za suzbijanje siromaštva isključuju odredjene grupe ljudi zbog strogih kriterijuma.
„Starenje populacije u Srbiji zahteva povećanje produktivnosti radi podsticanja održivog ekonomskog rasta. Kao što ovaj izveštaj pokazuje, ulaganje u ljude i rešavanje pitanja nejednakosti ključni su aspekti politika čiji je cilj dostizanje dugoročnog prosperiteta u Srbiji. Sa takvim politikama, Srbija će moći brže da se približi standardu evropskih zemalja“, rekao je direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju Nikola Pontara.
Predsednica Upravnog odbora Saveza ekonomista Srbije Svetlana Kisić je rekla da je 23,4 odsto stanovništva u Srbiji siromašno, medju kojima je najviše mladih.
Ona je navela da su primanja stanovništva koje je u kategoriji apsolutnog siromaštva 12.500 dinara mesečno i da oni ne mogu da zadovolje osnovne životne potrebe.
Kisić je istakla povezanost siromaštva i obrazovanja, na kojem je fokus bio u ovogodišnjem izveštaju.
„Do 2030. godine budući zaposleni koji će se javiti na tržište rada, biće upravo iz ovih socijalno ugroženih kategorija“, rekla je ona.
Ukazala je da se žene više školuju od muškaraca, ali da se manje zapošljavaju i da se smatra da bi, kada bi se zapošljivost medju ženama povećala, za 17 odsto mogao da bude veći bruto domaći proizvod Srbije (BDP).
„Pitanje je i koliko naš obrazovni sistem odgovara potrebama tržišta rada. Kada se pogleda visokoobrazovano stanovništvo, 23 odsto njih ne može da pronadje posao. Oni koji imaju od 25 do 29 godina se nalaze na tržištu rada i dalje“, rekla je Kisić.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com