Predlogom budućeg građanskog zakonika majke će imati pravo na mesečnu naknadu do punoletstva trećeg deteta, a visina sume iz demografskog fonda zavisiće „od mogućnosti budžeta Republike Srbije”.
Budući srpski građanski zakonik obavezaće državu da podstiče rađanje mesečnom isplatom majkama sa troje dece. Majke će ovo pravo imati do punoletstva trećeg deteta, a da li će mesečna suma biti simbolična ili će ipak biti neka vrsta plate za majke – odlučiće Vlada Srbije, koja treba da osnuje demografski fond.
Građanski zakonik propisuje da ta suma treba da bude – u skladu sa mogućnostima budžeta Republike Srbije.
Osnivanje demografskog fonda biće regulisano posebnim propisima, a građanski zakonik obavezuje državu, gradove i opštine da podstiču rađanje dece i svim drugim merama – poreskim, radnopravnim, stambenim, ekonomskim i socijalnim.
Retroaktivne isplate neće biti, pa će majke sa troje punoletne dece ostati uskraćene za svoj doprinos natalitetu. „Minuli rad” im neće biti uzet u obzir, ali će se trud možda isplatiti uz pomoć unuka. Tek kada zakonik bude usvojen i kada se bude znalo da li će mesečna naknada biti značajna za kućni budžet, punoletna deca ovih majki možda će biti podstaknuta da ranije stupaju u brak i osnivaju porodice sa troje dece.
– Pravo na mesečnu nadoknadu imaće i žene koje već sada imaju troje dece. Na primer, ako treće dete ima 17 godina kada građanski zakonik stupi na snagu, majka će imati pravo na nadoknadu još godinu dana, to jest do punoletstva trećeg deteta. Retroaktivne isplate neće biti – kaže Ratko Slijepčević, član vladine Radne grupe za izradu građanskog zakonika.
Radna grupa je imala u vidu da je neophodno da Srbija „obnovi svoj demografski fond”, kako kaže Slijepčević. Međutim, on sada ne može da kaže kolika bi bila mesečna suma koju će majke dobijati, ali se slaže da ne treba da bude simbolična.
Sve majke koje rode treće dete posle stupanja zakonika na snagu primaće ovu nadoknadu 18 godina. One koje već imaju treće dete primaće naknadu otkad zakonik stupi na snagu do 18. rođendana trećeg deteta. Za četvrto dete nije predviđen podsticaj, jer samo treće dete donosi novac iz budžeta.
Mere za podsticanje rađanja propisane su članom 2217 budućeg građanskog zakonika. Pisci su ocenili da će majke sa dvoje dece tako biti podstaknute da se lakše odluče na rađanje trećeg deteta, jer nizak standard i nesigurnost radnog mesta nisu naročito podsticajni da bi četvoročlana porodica odlučila da se proširi i dobije još jednog člana. Naravno, pravo na nadoknadu neće imati samo majke koje su u braku, već sve koje su rodile treće dete, bez obzira na to da li su deca iz jednog, dva ili više brakova, da li su bračna ili vanbračna. Osim toga, razmatra se i mogućnost da ovo pravo bude priznato i samohranim očevima sa troje dece.
Neće se praviti razlika između zaposlenih i nezaposlenih majki, jer je demografska naknada za doprinos natalitetu predviđena i za jedne i za druge.
„Majka i dete uživaju posebnu zaštitu države”, piše u nacrtu građanskog zakonika, u delu koji se odnosi na podsticanje rađanja dece.
„Država i lokalna samouprava su dužni da finansijskim, poreskim, radnopravnim, stambenim, ekonomskim, socijalnim i drugim merama i aktivnostima podstiču rađanje dece. Posebnim propisima se uređuje podsticanje rađanja dece, naročito formiranjem demografskog fonda za stimulisanje poželjnog nataliteta u skladu sa mogućnostima budžeta Republike Srbije”, piše u stavovima 2 i 3 člana 2217 budućeg građanskog zakonika.
Porodice sa maloletnim trećim detetom nestrpljivo će čekati novi zakonik, a mnoge parove sa dvoje dece možda će baš ova odredba podstaći na proširenje porodice. Zato ovaj zakon čekaju i rođena i još nerođena treća deca.
Cilj je da se rađanje podstakne konkretnom akcijom države, a ne parolama i frazama.
(Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com