Članstvo u EU nije izvesno u narednih desetak godina. S druge strane, od nas se odmah traže nerealni ustupci. To je kapitulacija za koju ne dobijate praktično ništa. Sad bi trebalo da stvorimo takve uslove, da stalno nudimo rešenja, iako znamo da ih druga strana neće prihvatiti.
Vladimir Putin je prethodne nedelje osvojio novi predsednički mandat. Dr Aleksandar Gajić sa Instituta za evropske studije smatra da je jasno da je politika koju je rusko državno rukovodstvo vodilo u prethodnom periodu i koja je njegova personifikacija u konfrontaciji koju je Zapad non-stop potencirao to kapitalizovala na predsedničkim izborima ubedljivije nego ikad.
Dodaje da su izbori pokazali potpuni krah liberalnih ili prozapadnih elemenata koji su se borili da dođu do jednog procenta.
Da li će Putinova osnažena pozicija pomoći i Srbiji u rešavanju ključnih međunarodnih pitanja?
— On radi na različitim fontovima, a spoljnopolitički položaj Rusije dramatično se razlikuje od 2012. i 2014. Rusija je zauzeta prioritetima jačanja privrede i ekonomije, izgradnjom Evroazijske unije, jačanjem ODKB-a, partnerskih odnosa sa drugim centrima multipolarnog sveta. Prioritet u širem prostoru je ono što geopolitičari nazivaju Rimland — istočna, jugoistočna Evropa, Bliski istok i tu negde se može posmatrati Balkan, kao neki drugi prsten delovanja Rusije. Moskva želi da Srbija održi vojno-političku neutralnost, nastaviće da podržava Srbiju u istrajavanju nepriznavanja KiM i jačaće privrednu saradnju. Kremlj pokušava da održi Srbiju u balansirajućem položaju i budući da se na Zapadu vrši veštačka, nasilna medijska i politička homogenizacija koja ne dozvoljava nikakvo iskakanje, Rusija će više ceniti našu poziciju. Očekujem da će pokušati da ponudi razne benefite u narednom periodu ne bi li Srbija ostala na tom kursu.
Može li Beograd da bude grad susreta Trampa i Putina, s obzirom na to da su ovde već razgovarali predstavnici Amerike i Rusije povodom Ukrajine?
— U infrastrukturnom smislu, Beograd je pogodan da bi odigrao tu ulogu. Srbija bi mogla da kapitalizuje svoju poziciju slično kao Slovenija 2001. kada su se u Ljubljani sastali Džordž Buš i Vladimir Putin. Srbija može i treba da pokuša da bude posrednik u celoj ovoj situaciji. Ono što je zanimljivo u kontekstu reagovanja na pobedu Vladimira Putina jeste to što se vide i spoljnopolitičke pozicije raznih zemalja. Vidimo neke velike sile poput Kine, Irana, prijateljske zemlje Srbije, koja je čestitala među prvima, i vidimo i zemlje koje su nevoljno priznale pobedu. Iako je bio savetovan da ne čestita, Tramp je sa zakašnjenjem od dva dana to ipak učinio. Nakon toga je bio izložen pravom medijskom linču u Americi.
Afera u kojoj Britanija optužuje Rusiju da je otrovala bivšeg agenta Skripalja pokazala je da obaveštajni sukob Istoka i Zapada nikada ni nije prestao. Gde možemo da tražimo motive ovog napada?
— Pre svega u tom medijskom linču uoči izbora. Radi se o dugoročnom uticaju da se stvori i održi negativan imidž Rusije ne bi li se kasnije optužila za nešto još gore. Mi ne znamo ko je počinilac, kako je izvršeno trovanje, da li je taj čovek uopšte otrovan, nemamo dokaz da je zaista korišćen nervni gas, zato što Engleska nije postupila u skladu sa međunarodnim sporazumima koji postoje vezano za kontrolu hemijskog naoružanja. Nije Rusiji poslala uzorke i dala joj rok od 24 sata, kao što ti sporazumi predviđaju, nego se radilo o politici svršenog čina da bi se Rusiji nanela medijska šteta. Motivi tog, u medije prenesenog hladnoratovskog miljea, špijunskog obračuna, jesu da bi se Zapad ponovo homogenizovao. Produkovanje takvih afera i njihovo dizanje u medijskom, političkom i diplomatskom smislu do neslućenih razmera vodi primoravanju država da slede tu matricu i da se pridruže političkim odlukama. Rusija, s druge strane, stalno pokušava da spusti konfrontaciju.
Ipak, ne nailazi na razumevanje, pa je tako šef britanske diplomatije uporedio Putina sa Hitlerom i Olimpijskim igrama 1936. u Berlinu…
— To je drastično neprimerena izjava i ona je gora utoliko što je Boris Džonson istoričar po struci. Ipak, britanski ministri spoljnih poslova i diplomate neretko koriste slične metafore. Postoji medijska matrica na Zapadu da se svako ko ne igra u njihovom taktu unapred proglasi Hitlerom. Tako funkcioniše ne samo britanska spoljna politika i propaganda, nego često i naučni program. „Histori čenel“ često u šali i čak i na Zapadu zovu „Hitler čenel“, jer je pola emisija posvećeno Hitleru. Ta matrica apsolutizacije zla i njegove personifikacije nanosi štetu istorijskim činjenicama i samom zlu koje je nacistički režim učinio, a kroz tu crno-belu matricu se prikrivaju sopstveni nedostaci, jer ako se neko konfrontira takvom zlu, on bi trebao da bude apsolutno dobar. Ako neko umisli za sebe da je jako dobar, on počinje najviše da liči upravo na ono za šta optužuje drugu stranu.
Kako ocenjujete posetu predsednika Vučića Njujorku, koju je pratila svojevrsna medijska konfuzija?
— Čuli smo dramatičnu izjavu predsednika kako na Zapadu nije našao sagovornike koji bi imali razumevanje za srpsku poziciju, da smatraju da je nezavisnost Kosova svršena stvar i da Srbija može samo da se pomiri sa takvom situacijom. Istovremeno, u Briselu, gde su timovi Srbije i Prištine, nije došlo ni do kakvog rešenja. Priština ne želi bilo kakvu primenu sporazuma o Zajednici srpskih opština, što znači da za ovih pet godina zaista ne postoji nikakva dobra volja. Srbija je svoje obaveze izvršila i sada se opet u raznim paketima, od Vesa Mičela do ponuda iz Berlina, priprema teren za novu ponudu koju navodno Srbija neće moći da odbije. Mediji je predstavljaju kao gorku pilulu koju ne možemo da izbegnemo, a ja ne vidim zašto ne bismo mogli.
Mislite da stav Srbije, srpskog rukovodstva treba da bude odbijanje nepristojnih ponuda po bilo koju cenu?
— Apsolutno. Ako je ponuda opet srpske opštine zarad pristajanja na posmatračku stolicu u UN, to je nepovoljna situacija zato što oni ne traže da Srbija bude uzdržana, nego da svojim stavom utiče na velike sile da se tome ne protive. Jer, ako bi Kina i Rusija stale na srpsku poziciju i lobirale protiv toga, dve trećine u skupštini nikada ne bi bile dostignute. Srbiji traži da Priština formira ZSO, što je trebalo odavno da učini, traži se novi dramatičan ustupak zarad nečeg što bi trebalo da bude prethodno polazište. Palestina je čekala 64 godine na ulazak i na stolicu posmatrača. To je najkrupniji korak ka punopravnom članstvu u Generalnoj skupštini UN. To je nešto na šta Srbija ne bi smela ni po koju cenu da pristane, čak ni da joj se nude teritorijalni ustupci.
Kako Srbija treba da zauzme stav, kada naš predsednik kaže da zapadne zemlje ni na koji način ne žele da razgovaraju o tome kome pripada teritorija Kosova?
— Manevarski prostori su u zapravo u medijskom i političkom delovanju, tako da mi pokušavamo, iako znamo da Priština nije samostalni faktor, da dajemo nekakve ponude za koje znamo da Priština sama neće dobiti, ali da se jednostavno stavlja do znanja da sve dok se ne uključimo i sve dok Srbija ne dobije mnogo više, od nekih ozbiljnih pregovora neće biti ništa. Nama godinu, dve, tri, pet ne treba da znači puno u tim pregovorima. Članstvo u Evropskoj uniji nije izvesno u narednih desetak godina, s druge strane od nas se traže odmah neki ustupci, a ti ustupci su nerealni. To je kapitulacija za koju ne dobijate praktično ništa, i treba da stvorite takve uslove da nudite predloge, iako znate da ih druga strana neće prihvatiti. Cilj je da otvorite medijsku sliku da niste vi ti koji kočite pregovore, nego želite razrešenje, ali na drugačijim osnovama i da druga strana neće da priča ni o čemu konkretnom.
Kakvu poruku Vašington šalje Srbiji time što je postavio Amerikanca srpskog porekla da bude glavnokomandujući u bazi Bondstil?
— To je marketinški potez, anestetik u medijskom smislu. To je kao kad dobijete janičara da komanduje pašalukom gde stranci prepakuju deo terena, etnički menjaju njegovu strukturu, ojačavaju etički faktor koji vas proteruje i dovedu čoveka koji samo po prezimenu ima srpsko poreklo. Srbi to treba da dožive kao veliku opasnost, i ne treba da očekuju da će on nastupati sa pozicije Mehmed-paše Sokolovića. Treba da imaju svest da su najveći krvnici srpskog naroda često bili poreklom iz Srbije.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com