Srbima Gazivode daju mogućnost da utiču na dešavanja na Kosovu u celini. U krajnjoj liniji, na svaku vrstu provokacija mogu da izvrše odmazdu, odnosno da prekinu funkcionisanje elektro-sistema Kosova, kaže politički analitičar Dragomir Anđelković.
Ono što je juče slutilo na pogrom Srba na Kosovu, danas se, srećom, završilo mirno. Na dan kad ističe krajnji rok za formiranje Zajednica srpskih opština, Albanci su, uz pomoć NATO-a, planirali da zauzmu „Gazivode“. Srećom, do toga nije došlo, a KFOR je izveo „planiranu redovnu vežbu“.
U svakom slučaju, na severu Kosova je mirno, mada napeto, ali bar za sada nema ništa od otimanja hidroelektrane „Gazivode“ ili trafostanice „Valač“. A to je bila informacija koja je juče uzbunila javnost u Srbiji i zbog koje je danas vanredno zasedao Savet za nacionalnu bezbednost.
Politički analitičar Dragomir Anđelković objašnjava da „Gazivode“ imaju veliki strateški značaj i za srpsku i za albansku stranu.
„Za srpsku, jer omogućavaju autonomno funkcionisanje severa Kosova u energetskom pogledu, a za albansku jer bez ’Gazivoda‘ ne može da funkcioniše elektro-sistem Kosova i u nekoj meri, snabdevanje vodom čitavog niza gradova. Srbima to daje mogućnost da utiču na dešavanja na Kosovu u celini. U krajnjoj liniji, na svaku vrstu provokacija mogu da izvrše odmazdu, odnosno da prekinu funkcionisanje elektro-sistema“, kaže Anđelković za Sputnjik.
On smatra da bi i u budućnosti, vrlo verovatno, moglo doći do pokušaja Albanaca da zauzmu „Gazivode“.
„Albanska strana zna da se okolnosti u Evropi menjaju, da će sledeće godine desne partije preuzeti Evropski parlament i uticati na Evropsku komisiju i u takvim okolnostima gubiće podršku. Oni zato sada pokušavaju, uz pomoć svojih zapadnih mentora, da izazovu nervozu i strah kod Srba i da izvuku neke ustupke. Mi na to ne smemo da se obaziremo, jer ako hladno i racionalno postupamo — ne mogu nam ništa. Čak i ako probaju sa intervencijom, srpska civilna zaštita je u stanju da im se suprotstavi, naravno, ako je Beograd dovoljno odlučan da ih podrži, kao što je i 2011, kad je srpski faktor dobio podršku da se suprotstavi i uspeo da blokira upad albanskih paravojnih snaga“, kaže Anđelković.
Podsećamo, celokupan prostor jezera Gazivode nalazi se 20 odsto u užoj Srbiji, a 80 odsto na teritoriji Zubinog Potoka, na Kosmetu. Srbija sve održava i remontuje, a niko osim lokalne samouprave, to jest Srba, u taj sistem ne ulaže.
Od Gazivoda direktno zavisi proizvodnja struje i vode za piće za Prištinu, Gračaničko jezero… Sve je iz Gazivoda srpsko, a koriste ga samo Albanci, pa iako Srbi upravljaju preduzećem, pare sada završavaju u Prištini.
Briselski sporazum otvorio je pitanje ko će upravljati jezerom Gazivode, branom i hidrocentralom, a zbog toga što ne može da naplati ono što proizvodi Opština Zubin Potok, po nekim procenama, svake godine gubi blizu sedam miliona evra. Dve trećine jezera u Srbiji je na teritoriji opština Novi Pazar i Tutin, a Beograd se zalaže da ceo kompleks „Gazivoda“ bude pod kontrolom buduće Zajednice srpskih opština i da Zubin Potok — na čijoj teritoriji su brana, hidroelektrana i deo jezera, pozivajući se na praksu u EU — upravlja ovim resursom.
Kamen-temeljac za branu „Gazivode“ postavio je na Petrovdan 1972. tadašnji premijer savezne Vlade Džemal Bijedić. Građena je iz kredita Međunarodnog monetarnog fonda, koji je najpre otplaćivala Jugoslavija, a potom Srbija, a radove je izvodila „Hidrogradnja“ iz Beograda.
Pregrađivanjem Ibra kod mesta Gazivode (brana visoka 107 metara, u osnovi široka 460 metara i duga 406 metara) nastalo je jezero sa blizu 380 miliona kubnih metara vode koja „pokriva“ površinu od oko 12 kvadratnih kilometara. Najveća dužina je 24 kilometra (od mesta Gazivode do Ribarića), a širina varira od jednog do nekoliko kilometara.
Vlada Kosova po svaku cenu želi da gazduje Gazivodama, jer se iz jezera vodom snabdeva Priština i još nekoliko kosovskih opština. Hidrosistemom „Ibar-Lepenica“ navodnjava se deo centralnog Kosova, a termoelektrane u Obiliću „hlade“ se vodom sa Gazivoda, pa ne bi mogle da rade ako bi se na Gazivodama zavrnule slavine.
Predsednik Vučić je pre tri godine, tada na funkciji premijera Srbije, izjavio da nema prava da pristane na otimanje Gazivoda.
„Nemam prava na to da pristanem, i ne mogu, i neću da pristanem, i ne postoji ta stvar na kugli zemaljskoj koja može na to da me natera“, rekao je Vučić 24. juna 2015. godine, dan posle dijaloga u Briselu.
„Kao što su nam uzimali od Trepče, od Skijališta u Štrpcu i u svemu drugom, tako bi sad hteli uz naš potpis da nam odu Gazivode i kompletnu mrežu dalekovoda“, kazao je Vučić.
Povodom otimanja imovine Srbije na Brezovici, Vučić je 8. oktobra 2015. izjavio da je Srbiji oteta imovina uz pomoć međunarodne zajednice.
„Dobro, ako to podržavate i ako je baš benčmark predati Gazivode, onda kažem — ne dam Gazivode, pa da vidim šta ćete dalje. Možda ćete mene da smenite, imate dovoljno medija pod kontrolom u Srbiji, imate dovoljno onih koji lažu svaki dan u vaše ime, ja vam kažem ne dam Gazivode, i to ću da kažem Federiki Mogerini ako uopšte budem išao u Brisel trinaestog“, poručio je tada Vučić.
Vučić je tokom obilaska jezera Gazivode, 3. aprila 2016. godine, ponovio da Srbija neće odustati od ovog važnog resursa.
„Ne možemo da odustanemo od tako važnog resursa kao što su Gazivode. Ne možete nešto što je gradila država Srbija i narod odavde čuvao i na tome radio, jednim potpisom da dogovorite, ili zato što je neko smislio da to pripada njemu, a da za to nema nikakvog pravnog osnova“, rekao je Vučić.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com