BEČ – Ove jeseni se navršava 100 godijna od donošenja odluke davanja direktnog i indirektnog prava glasa ženama u Austriji.
Za to što se danas smatra potpuno normalnim, godinama su morale da se bore žene, koje su po prvi put u februaru 1919. mogle da biraju, te je na tim izborima osam žena ušlo i u skupštinu.
Protivnici prava glasa za žene imali su brojne argumente kojima su sprečavali izmenu izbornog zakona.Tako su tvrdili da one nisu zrele da odlučuju o politici, kao i da odlučivanje nije u prirodi žena.
Međutim, i pored svog otpora, koji je bio žestok, žene su dobile pravo glasava, pre svega zahvaljujući svojoj požrtvovanosti tokom rata, ali i u ratnoj industriji.
Pravo glasa ženama je dato 12. novembra 1918. proglašenjem novog izbornog zakona, a prvi put su svoje pravo mogle da iskoriste na izborima u februaru 1919.
Na tim izborima je čak 82,10 odsto žena iskoristilo pravo glasa, ali je još dugo trajalo dok su dobile i važniju funkciju u parlamentu.
Prva žena u predsedništvu parlamenta bila je Marga Hubinek iz Narodne partije Austrije (OVP), koja je od 1986.do 1990.bila drugi predsednik skupštine.
Prva predsednica parlamenta bila je Barbara Pramer iz Socijaldemokratske partije (SPO), koja je tu funkciju obavljala od 2006.do 2014.godine.
Od 1918. ukupno je 327 žena bilo u poslaničkim klupama saveznog parlamenta, što je mali broj u odnosu na 1.575 muškaraca.
Učešće žena u parlamentu počelo je sa osam žena, a prvi put udeo je bio dvocifren tek od 80-tih godina.
Čak i na 50. godišnjicu prava glasa za žene, 1969, udeo žena u parlamentu iznosio je svega pet odsto.
U aktuelnom sazivu parlamenta ima 67 žena, odnosno 36,6 odsto, najveći do sada.
Značajna godišnjica prava glasa za žene biće obeležena brojnim manifestacijama, a u parlamentu se planira posebna izložba.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com