Nestašica vode, egzodus, neuhranjenost, izumiranje vrsta … Život na Zemlji kakav poznajemo neizbežno će zbog klimatskih promena biti potpuno drugačiji kada deca rođena 2021. budu imala 30 godina ili čak i ranije, upozorava UN-ov izveštaj do kojeg je došao AFP.
Izveštaj oscilira između apokaliptičnog tona i nade
Nacrt izveštaja koji su napisali stotine naučnika pri Međudržavnom panelu za klimatske promene (IPCC), merodavnom na tom području, oscilira između apokaliptičnog tona i nade koja se pruža ljudima da promene svoju sudbinu trenutnim i drastičnim merama.
Sveobuhvatni izveštaj o proceni od 4000 stranica mnogo je alarmantnije od prethodnog iz 2014. Iako se njegovi glavni zaključci neće promeniti, službeno će biti objavljen tek u februaru 2022., nakon što ga konsenzusom odobri 195 država članica.
Razorni učinci zagrevanja postaće bolno opipljivi i pre 2050.
Bez obzira na stopu smanjenja efekta staklene bašte, razorni efekti zagrevanja na prirodu i čovečanstvo koje od toga zavisi ubrzaće i postaće bolno opipljivi i pre 2050. godine.
„Život na Zemlji može se oporaviti od velikih klimatskih promena evolucijom u nove vrste i stvaranjem novih ekosistema“, napominje tehnički sažetak na 137 stranica.
Među najvažnijim zaključcima je spuštanje praga preko kojeg se zagrevanje može smatrati prihvatljivim. Potpisivanjem Pariškog sporazuma 2015. godine svet se obavezao da se globalno otopljenje ograniči na „znatno ispod 2°C“, a nastoji se da granica bude do 1.5°C porasta temperature.
„Najgore tek dolazi“
Od sada, IPCC procenjuje da bi prekoračenje + 1.5°C već moglo „postupno da dovede do ozbiljnih posledica, a ponekad i nepovratno“.
„Najgore tek dolazi, s mnogo više implikacija na život naše dece i naših unuka nego na naš“, tvrdi IPCC.
Klima se već promenila. Iako je porast prosečnih temperatura od sredine 19. veka dosegao 1.1°C, efekti su ozbiljni i biće sve snažniji, čak i ako se smanje emisije CO2.
„U svim sistemima proizvodnje hrane povećavaju se nagli gubici“
Za neke životinje i biljne sorte može biti čak i prekasno. „Čak i na + 1.5 °C, životni uslovi promeniće se van mogućnosti prilagođavanja određenih organizama“, podvlači se u izveštaju.
Poljoprivreda, stočarstvo, ribarstvo…“U svim sistemima proizvodnje hrane povećavaju se nagli gubici“, stoji u izveštaju, ukazujući se na klimatske opasnosti kao „glavni pokretač“.
Međutim, čovečanstvo u ovoj fazi nije naoružano kako bi se suočilo s izvesnim pogoršanjem situacije.
„Trenutni nivoi prilagođavanja biće nedovoljni kako bi odgovorili na buduće klimatske rizike“, upozorava IPCC.
Glad, poplave, migracije…
Čak i uz ograničavajući porast na 2°C, 80 miliona ljudi više će biti gladno do 2050. godine, 130 miliona moglo bi da upadne u krajnje siromaštvo u roku od deset godina, a stotine miliona stanovnika priobalnih gradova biće ugroženi češćim poplavama uzrokovanim porastom nivoa mora, što će zauzvrat dovesti do značajnih migracija.
Na porast od 1,5°C, u gradovima će 350 miliona dodatnih stanovnika biti izloženo nestašici vode, a 400 miliona na + 2°C.
U tekstu se takođe naglašava opasnost od kaskadnih učinaka. Neke regije (Istočni Brazil, Jugoistočna Azija, Srednja Kina) mogle bi da pogode tri ili četiri istovremene vremenske nepogode ili čak i više: vrućina, suša, ciklona, požari, poplave, bolesti koje prenose komarci …
A takođe moramo da uzmemo u obzir pojačane efekte drugih ljudskih aktivnosti štetnih za planetu, napominje izveštaj: uništavanje staništa, prekomerno iskorišćavanje resursa, zagađenje, širenje bolesti…
Zbog toga je „svaki delić važan“, insistira IPCC.
„Potrebna je radikalna transformacija“
Uprkos svojim alarmantnim zaključcima, izveštaj pruža notu nade. Čovečanstvo još uvek može da usmeri svoju sudbinu prema boljoj budućnosti.
„Potrebna nam je radikalna transformacija procesa i ponašanja na svim nivoima: pojedinci, zajednice, kompanije, institucije i vlada“, tvrdi se u izveštaju.
„Moramo da redefinišemo svoj način života i potrošnju.“
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com