Biro za popis stanovništva SAD objavio je najnovije podatke u kojima stoji da američka populacija postaje starija, ali je isto tako sve više raznolika, navodi „Glas Amerike“.
Navodi se da nigde ta promena nije toliko evidentna kao u Hjustonu, u saveznoj državi Teksas, gradu u kojem je zabeležela rapidna ekspanzija među manjinskim zajednicama i koji je postao primer za buduće demografske promene širom zemlje.
Hjuston, svojevremeno pretežno anglo i hispanski grad danas nosi titulu “najraznolikijeg” grada u Sjedinjenim Državama. Za mnoge lokalce u svojevremeno konzervativnom teksaškom uporištu, taj podatak je postao nešto na šta se ponose.
“Ja sam sam belkinja, a moj muž je hispanac, imamo ove divne bebe mešovite rase… mislim da je to ovde dobrodošlo i cenjeno”, kaže Niki Vaskes.
„Glas Amerike“ navodi i reči stanovnika Hjustona Dijena Vatena koji dodaje “Svi ovde nađu dom“.
„Treba da dođete”, kaže Vaten.
Posle izbora 2016, demokratski gradonačelnik proglasio je Hjuston, “gradom koji pruža dobrodošlicu” svojim imigrantima i izbeglicama.
Pastor Li Hsia, kineski imigrant, koji se preselio u Hjuston kada je imao sedam godina, kaže da je taj grad, inače geografski okružen takozvanim “biblijskim opasačem”, najkonzervativnijim delom Amerike, postao – prema njegovim rečima – grad koji je tokom proteklih godina “organski” tj. bez podsticaja – pružao dobrodošlicu”.
“Biblija govori o dobrodošlici imigantima i strancima i izbeglicama, stoga mislim da je to svojstveno građanima Hjustona. Mislim da smo više naklonjeni da ih toplije primamo od drugih gradova u Teksasu – možda i zbog raznolikosti našeg grada”, navodi pastor Li.
Novi podaci Biroa za popis stanovništva otkrivaju da belačka populacija širom zemje stari. Okrug Haris, u kojem se nalazi Hjuston, nije izuzetak.
“Anglosaksonci od 63 godine neće imati još mnogo dece. Stoga možete biti sigurni: nikakva svetska sila neće sprečiti da Hjuston ili Teksas ili Amerika postanu više afroamerički, više azijski, više latino i manje angosaksonski tokom 21. veka. Ništa na svetu ne može to da zaustavi”, kaže Stiven Klajnberg iz Kinder instituta za urbano istraživanje.
Međutim, Klajnberg priznaje da demografske promene teško padaju ostareloj belačkoj populaciji, posebno onima sa manjim nivoom obrazovanja, čija su radna mesta nestala.
“Svaka zajednica beleži rast srednje klase i rastuće siromašne klase simultano. Taj siromašni segment društva je veliki znak pitanja kada je reč o održivosti Hjustona i Amerike u 21. veku”, kaže Klajnberg.
„Glas Amerike“ navodi da, međutim, duž rasnih i etničkih linija, mlađe generacije građana Hjustona, uglavnom vide raznolikost grada u drugačijem svetlu.
“Ljudi su ovde naviknuti da vide sve moguće varijacije i raznolikost, ali ako bih otišao u manje teksaške gradove gde ima manje raznolikosti i varijacija u načinu na koji se odevamo, onda bih se mogao suočiti sa nekom vrstom diskriminacije”, kaže Abdula Kudrat.
Samanta Graisa dodaje da u Hjustonu „nikada nisu ljudi bili odvojeni, u smislu ovo je hispanski deo grada“.
„Uvek smo svi bili zajedno”, tvrdi Graisa.
Prema izveštaju Biroa za popis, okrug Haris je zabeležio najveće jednogodišnje brojčano povećanje hispanskog i crnačkog stanovništva u čitavoj Americi.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com