Sjedinjene Američke Države zapretile su Kini „hladnim ratom“, ako Peking ne promeni svoje ponašanje. Ruski eksperti, međutim, smatraju da je to „pucanj u prazno“ i da se sa Kinom ne može razgovarati sa pozicije sile.
Potpredsednik SAD Majk Pens je izjavio da ako Kina ne promeni svoje ponašanje očekuje je totalni „hladni rat“ ne samo sa Amerikom, nego i sa njenim partnerima.
Prema njegovim rečima, ukoliko želi da izbegne takav scenario „najbolja, ako ne i poslednja, šansa“ Pekinga je da izvrši velike izmene u ekonomskoj, vojnoj i političkoj delatnosti.
Pens smatra da će to umnogome zavisiti od Argentine, misleći na planirani sastanak Donalda Trampa sa Si Đinpingom u Buenos Ajresu na samitu G20 krajem novembra.
Na pitanje šta će se dogoditi ako Peking ne pristane da preduzme mere kako bi izbegao „hladni rat“ sa SAD, Pens je rekao da će „onda tako i biti“.
Ukoliko Peking ne pređe na značajne i konkretne ustupke, SAD su spremne da povećaju ekonomski, diplomatski i politički pritisak na Kinu, naveo je Pens. On smatra da je američka ekonomija dovoljno jaka da izdrži takvu eskalaciju, za razliku od kineske, koja je slabija.
On je ocenio da se Vašington nalazi „u dobroj poziciji“ i da bi mogao da udvostruči carine.
Šef ruskog Centra za ekonomska i društvena istraživanja Kine i zamenik direktora Instituta za Daleki istok Ruske akademije nauka Andrej Ostrovski smatra da Kina neće raditi po diktatu Amerike, a takođe sumnja i u „jaku poziciju“ Vašingtona, o kojoj je Pens govorio.
„Kina neće učiniti to o čemu Pens govori, to nije zemlja koja se potčinjava bilo kome, a pogotovo imajući u vidu njenu prilično ozbiljnu ekonomsku moć. Pravi trgovinski rat SAD i Kine još nije počeo, makar ne u punoj meri. Oni i dalje imaju prilično veliki obim trgovinske razmene i zajedničkih investicija. Da bi se sproveo sveobuhvatni trgovinski rat, Amerika mora da odustane od skoro svih kontakata sa Kinom, uključujući i one preko trećih zemalja, a to bi nanelo ogromnu štetu ne samo američkoj i kineskoj privredi, nego i celoj svetskoj ekonomiji“, kaže Ostrovski za Sputnjik.
Ekspert ističe da se Kina osigurala realizacijom globalnog projekta „Jedan pojas, jedan put“, koji okuplja oko 70 zemalja, a zasniva se na strategiji koju je kineski predsednik pokrenuo 2013. u cilju stvaranja infrastrukture i bližih odnosa zemalja Evroazije.
Taj put, koji će povezivati Kinu sa Evropom, trgovinski koridor za direktne isporuke robe od Istoka ka Zapadu, Kina vidi kao šansu za promociju globalne ekonomske saradnje, od koje će korist imati sve zemlje uključene u taj projekat, podseća ekspert.
„Kina se osigurala šireći svoju inicijativu ’Jedan pojas, jedan put‘ i izlazeći i na ona tržišta na kojima ranije nije bila. Ako pogledamo na strukturu spoljne trgovine Kine i kineskih investicija, onda ćemo primetiti da je Peking značajno povećao trgovinu sa onim zemljama kroz koje prolazi taj put. Samim tim, počinje da se smanjuje udeo trgovine sa SAD. Ekonomski cilj je razvoj odnosa sa zemljama Zapadne Evrope. Hoće li oni pristati da smanje obim trgovinskih odnosa sa Kinom, od kojih oni već sad umnogome zavise? Ovde ima mnogo pitanja na koje je trenutno teško dati odgovore. Ali izjava Majka Pensa zvuči kao prilično apstraktna pretnja“, smatra Ostrovski.
Britanski eksperti smatraju da se era saradnje, duga četvrt veka, između Kine i SAD završila i da su dve supersile postale rivali.
SAD strahuju da vreme sada radi za Kinu. Kineska ekonomija raste dvaput brže od američke, država aktivno ulaže u razvoj novih tehnologija, kao što su veštačka inteligencija, kvantne tehnologije i biotehnologije.
Zapadni eksperti ocenjuju da je činjenica da će Kina i SAD postati rivali bila neizbežna, ali smatraju da suparništvo ne bi smelo da preraste u rat.
Podsetimo, SAD i Kina su uvele tarife na više milijardi dolara vredan međusobni uvoz robe, a prema nekim podacima Amerika gubi trgovinski rat — disbalans u trgovini između Amerike i Kine je dosegao rekordne cifre. Prema podacima za septembar ove godine, suficit Pekinga iznosi 34,13 milijardi dolara, što je za tri milijarde više nego u avgustu.
Sa druge strane, deficit trgovinskog balansa SAD sa Kinom je za devet meseci ove godine iznosio 225,79 milijarde dolara, dok je za isti period prošle godine iznosio 196.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com