Sedam godina pre Černobilja, najveće nuklearne katastrofe u istoriji čovečanstva, dogodila se havarija na nuklearnoj elektrani u Pensilvaniji, a samo čudom je izbegnuta tragedija koja je mogla da sa lica Zemlje izbriše čitavu tu američku državu, u kojoj živi skoro 12 miliona ljudi.
Ostrvo tri milje — naziv je nuklearne elektrane na istoimenom ostrvu, površine tri kvadratne milje na reci Saskvehana u Pensilvaniji, ali reaktor nije dobio ovaj naziv zbog dimenzija ostrva, već zbog činjenice da se nalazi na tri milje od gradića Midltaun.
Od puštanja u rad, 1974. godine, na elektrani su se samo nizali problemi, kako mehaničke tako i električne prirode, ali je sve bilo koliko-toliko zadovoljavajuće dok se 28. marta 1979. godine, oko četiri časova ujutru, nije iznenada isključila glavna pumpa za vodu, što je iniciralo porast pritiska u elektrani — početak havarije.
Šta se dogodilo?
Razlog zbog kog je uopšte došlo do havarije jeste što tehničari, koji su nekoliko dana do nesreće izvodili remontne radove, nisu otvorili određene ventile, kao što nalažu pravila, a niko od osoblja u trenutku havarije nije video da su se popalili indikatori na panelu za upravljanje, jer su po njemu bili razbacani papiri.
Tek dva i po sata kasnije operatori su primetili povećanu radioaktivnost u okolini elektrane usled isparavanja velike količine vode koja je trebalo da hladi reaktor. Njihova reakcija je, međutim, bila munjevita — u narednih nekoliko minuta je zaustavljen otok vode, čime je sprečeno da havarija izazove veće posledice po životnu sredinu.
Žestok udarac na američku nuklearnu industriju
Tih godina, u Americi je u planu bilo da se izgradi još 129 nuklearnih elektrana, ali su nakon nesreće koja se dogodila na elektrani Tri milje realizovana samo 53 projekta. Problem je nastao jer se nakon ove havarije javnost digla na noge, stvorili su se brojni pokreti protiv nuklearne energetike, što je dovelo do stopiranja razvoja ove industrije u SAD.
Važno je napomenuti da je pre nesreće oko 70 odsto populacije podržavalo američki nuklearni program, dok je posle nesreće ovaj broj pao na 50 i vremenom se dodatno smanjivao.
I građani samog Midltauna, koji su odmah pošto su saznali da je u elektrani došlo do havarije napustili svoje domove, nisu želeli da se vrate zbog opskurnih informacija o tome kakvo je stanje kada je u pitanju životna sredina.
Tek je dolazak tadašnjeg predsednika Džimija Kartera u elektranu 1. aprila ulio sigurnost građanima Midltauna da je havarija sanirana, da nema opasnosti po zdravlje ljudi, pa je grad ponovo dobio svoje stanovnike.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com