Dogodilo se upravo ono na šta je Moskva dugo vremena upozoravala. Pentagon je objavio da je izveo testiranje konvencionalne krstareće rakete kopnenog baziranja, koja je do sada bila zabranjena Sporazumom o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa.
https://www.facebook.com/rs.sputniknews/videos/2377093259276045/?t=0
Novi kompleks koristi isti lanser Mk-41 kao i američki sistem protivraketne odbrane u Evropi, što znači da bi američki sistem protivraketne odbrane raspoređen u Evropi mogao biti korišćen za napad.
Šef komiteta Saveta Federacije za međunarodne poslove Konstantin Kosačov obećao je da Rusija neće ostaviti američko raspoređivanje raketa bez odgovora. On je izjavio da će raspoređivanje američkih krstarećih raketa kopnenog baziranja, dometa većeg od 500 kilometara, u zemljama Azije ili Evrope predstavljati pretnju za Rusiju, a to znači da će imati posledice i za Amerikance i za države koje im ustupaju svoju teritoriju.
„Nikakva politika, čisto vojno planiranje u legitimnom interesu osiguranja naše odbrane i nacionalne bezbednosti“, naglasio je Kosačov.
Amerika kršila Sporazum i dok je bio na snazi
Ruski zvaničnici i eksperti ističu da je ovaj potez Vašingtona potvrda da su SAD proizvodile nedozvoljene rakete i to dok je Sporazum o njihovoj zabrani još bio na snazi. To takođe govori i o tome da SAD nisu poništile dogovor zato što ga je narušila Rusija, već su razvijale takve sisteme i pripremale teren za povlačenje iz Sporazuma.
„Testiranje ove vrste raketa pokazuje da su SAD, i pre nego što su jednostrano izašle, prekršile Sporazum o zabrani raketa srednjeg i kratkog dometa. Drugo, SAD su unapred bile spremne za jednostrano povlačenje iz tog dogovora. Treće, testiranje ove rakete je poseban signal za zemlje koje nisu samo na evropskom kontinentu. SAD uništavaju svetski bezbednosni sistem, ruše arhitekturu bezbednosti u svetu i sile svetske zajednice moraju preduzeti određene mere da se to spreči. Naš stav je nepromenjen, preuzimamo odgovornost da recipročno odgovorimo na one akcije koje će SAD izvršiti. Konkretno, to se odnosi na proizvodnju iste te vrste raketa, a drugo je — njihovo postavljanje u bilo koji region sveta“, kaže za Sputnjik zamenik predsednika Komiteta Državne dume za odbranu Jurij Švitkin.
SAD su raketno testiranje izvršile na ostrvu San Nikolas u Kaliforniji 18. avgusta. Kako je saopštio Pentagon, probna raketa je lansirana kopnenim mobilnim lanserom i precizno je pogodila cilj nakon više od 500 kilometara leta.
Rusija nije iznenađena
Ranije je američka vojska koristila kopnene verzije raketa „Tomahavk“ pod kodnim nazivom „grifon“, koje su lansirane iz mobilnih sistema.
„Ovde apsolutno ništa nije iznenađujuće. Sve je ovo lako objašnjivo. Činjenica je da smo mi, kada su SSSR i SAD zaključili Sporazum o raketama, naše rakete pretvorili u otpadni metal. Amerikanci su rakete pažljivo demontirali i smestili ih u magacine i sve do danas su one čuvane. Nije problem uzeti iz skladišta određene delove, proveriti da li su korozirali, odnosno da li su se tokom tog vremena pokvarili ili ne, a zatim ih sastaviti. Sedmica i po je dovoljna, pa i u garaži gde sklapaju automobile imaju verovatno uslove za to. Stoga su uzeli, sklopili i lansirali. Nije slučajno što su rekli da je ovo stara modifikacija kopnene rakete ’Tomahavk‘“, koja je negde bila smeštena, nije jasno gde“, kaže ruski ekspert Andrej Manojlo.
Moskva govori o recipročnim merama kao odgovor na poteze koje povlače SAD, a Manojlo smatra da je takva pozicija u potpunosti ispravna i opravdana, ali da mora biti razumna.
Neće biti trke u naoružanju
„Koliko shvatam, uslediće testiranja, zato što treba preduzeti recipročne mere. Međutim, pitanje je da li je dovoljno ograničiti se na ova testiranja, ili će biti potrebno da se održi paritet bojevih glava, odnosno, hitno postaviti zadatke industriji, stvoriti grupu raketa po veličini proporcionalnu grupi koja se nalazi u SAD. Druga opcija je vrlo rizična, jer bi to bila nova trka u naoružanju… Stoga, mere, naravno, moraju biti simetrične i recipročne, ali moraju biti razumne“, zaključio je Manojlo.
Sergej Rjabkov, zamenik šefa diplomatije Rusije, saopštio je da Moskva neće dozvoliti da bude uvučena u trku u naoružanju.
„Naglašavamo — mi gledamo na ovaj događaj mirno, bez emocija. Mi smo pretpostavili da će razvoj događaja ići u tom smeru“, rekao je Rjabkov.
Značajni nuklearni Sporazum, kojim je uklonjena cela serija interkontinentalnih balističkih raketa, formalno je okončan 2. avgusta, nakon što su se SAD zvanično povukle iz tog ugovora starog više od tri decenije.
Vašington je istupio iz Sporazuma optužujući Rusiju da ga krši. Moskva je odbacila sve optužbe, a potom je i predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao Zakon o obustavljanju Sporazuma.
Istorijski Sporazum koji su potpisali lideri dveju zemalja, Mihail Gorbačov i Ronald Regan, branio je Sovjetskom Savezu i SAD da dalje razvijaju, proizvode i raspoređuju krstareće i balističke rakete dometa 500 i 5.500 kilometara, a strane su se takođe obavezale i da će uništiti takve projektile.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com