Šef Bele kuće je zaboravio koliko se suprotstavljao američkom intervencionizmu u vreme predizborne kampanje.
Nade da će Donald Tramp odustati od bliskoistočne militantnosti i konfrontacije sa Rusijom razorene su za 70 minuta u salvama krstarećih raketa ispaljenih na Siriju pod optužbom da je režim Bašara el Asada upotrebio hemijsko oružje.
Kao i 2013. i 2017. godine – bez čvrstih dokaza, samo uz „duboko uverenje” da su vlasti u Damasku odgovorne za smrt desetina civila u gradu Duma – SAD, Britanija i Francuska odlučile su se na vazdušni udar ne ostavljajući nikakav prostor mogućnosti da su napad izveli sirijski pobunjenici ili pripadnici neke od islamističkih grupa kako bi kompromitovali Asada u trenutku kada on konsoliduje vlast.
Oslanjajući se na agresivniji pristup, suprotno savetima nedavno smenjenih članova njegovog kabineta, Tramp je potvrdio rastući uticaj novog savetnika za nacionalnu bezbednost Džona Boltona, pozna-tog po tome što je bio jedan od autora fabrikovanih dokaza napada na Irak 2003.
Tramp se pridružio dugoj listi američkih „ratnih predsednika” prikazujući sebe kao nekog ko je spreman da se na sirijskom poligonu direktno suprotstavi Rusiji, faktičkom pobedniku rata u Siriji. On proziva Moskvu i Teheran da stoje iza režima „masovnog ubice koji ubija nedužne muškarce, žene i decu”.
Očekivano usijana retorika na relaciji Zapad–Rusija neophodna je Trampu da demantuje bilo kakvu bliskost sa Vladimirom Putinom koji je u Vašingtonu optužen da je pomogao Trampovom izboru za predsednika. Kritika Irana služi mu kao nov alibi da sredinom maja izvuče SAD iz nuklearnog sporazuma.
(Boško Jakšić, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com