Ako ne obratimo pažnju i ne učinimo sve što možemo da ojačamo veze i pomognemo Zapadnom Balkanu da postane ekonomski stabilan, propustićemo istorijski trenutak, a to ne smemo dozvoliti, poručio je američki senator Ron Džonson na nedavnoj konferenciji u Vašingtonu, u organizaciji američkog Atlantskog saveta.
Šta su još rekli visoki američki zvaničnici, predstavnici međunarodnih finansijskih i drugih organizacija, te eksperti, u debati posvećenoj „oblikovanju balkanske budućnosti u doba nesigurnosti“, koju je organizovao Atlantski savet?
Hojt Ji, visoki funkcioner Stejt Dipartmenta i upravo imenovan za ambasadora u Makedoniji, rekao je da se problemi u regionu moraju „rešavati urgentno“:
„Ono što nam treba je jedna sveobuhvatna analiza, koju trenutno nemamo. Problemi se moraju rešavati urgentno“, izjavio je on i dodao da će, ako se ti problemi ne reše zapadni Balkan bit nestabilan.
Takođe je istakao da su važna partnerstva – između vlada, sa EU i SAD koja predstavljaju dvosmernu ulicu, ali je pomenuo i značaj posvećenosti rukovodstava zemalja regiona, naročito posvećenost procesu evroatlantskih integracija.
Povodom američkog učešća u rešavanju pitanja na zapadnom Balkanu, Ji je naglasio da su SAD uključene i da nameravaju da ostanu deo tog procesa.
„Za nas je važno da Balkan uspe. Važno je za Evropu i za SAD da se zapadni Balkan razvija u stabilnije i prosperitetnije mesto“, poručio je Ji.
Komentarišući aktuelnu političku situaciju u Makedoniji, on je ocenio da je u toj zemlji došlo do značajnog napretka.
„Videli smo veoma tesno partnerstvo međunarodne zajednice – EU i SAD, ali što je još važnije spremnost političkih stranaka, posebno opozicije da slobodno izražava svoje stavove i učestvuju na izborima, što je iznedrilo pro-reformsku, pro-evropsku i pro-zapadnu vladu“, naveo je Ji.
Siril Miler, potpredsednik Svetske banke za Evropu i centralnu Aziju, istakao je da su ključne oblasti reformi na zapadnom Balkanu koncentrisane na barijere na tržištu rada, koje i dalje postoje.
„Svaka zemlja u regionu ima snažnu agendu rasta, a taj plan rasta podrazumeva rešavanje nasleđenih problemi iz prošlosti i to da privatni sektor može biti deo tog rešenja“, rekao je Miler.
Januš Bugajski, viši saradnik Centra za evropske političke analize, smatra da je najbolji način da region izađe na kraj sa dugotrajnim političkim problemima da bude još odlučniji i „izdržljiviji od izazova“.
Na pitanje šta tačno može da se uradi, koliko brzo i ko to može da uradi, Bugajski je predložio tri strategije – prva je borba protiv destabilizacije spolja, izgradnja funkcionalnih i međunarodno priznatih država i integracija svake od njih u EU i NATO.
Izvršna direktorka Evropskog fonda za Balkan, Hedvig Morvaj, konstatovala je da smo „svedoci vrlo složene situacije na zapadnom Balkanu“.
Ta situacija je, kako je rekla, „delimično uzrokovana činjenicom da smo izgubili smernice, a u ovom vremenu vrlo komplikovanih globalnih promena i vremenu neizvesnosti bilo je veoma teško balkanskim zemljama da ostanu na stabilnom kursu izgradnje demokratije“.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com