Tamo gde je cena nečega čak za trećinu niža od konkurentske jasno je da tu nema ekonomije. Čista politika. Kao sa američkim gasom Poljskoj. Jedini je problem što je Varšava dosad taj gas videla uglavnom na papiru.
Ugovora ne fali, nedostaje samo gas. Pošto je pre godinu dana poljsko državno gasno preduzeće PGNiG potpisalo prvi srednjoročni ugovor na pet godina o uvozu tečnog gasa (LNG) iz SAD, ta kompanija je upravo saopštila da je stavila paraf i na dvadesetogodišnji sporazum sa Amerikancimana. Saopštenja da je u ovih godinu dana pristigao neki tanker u Poljsku nije bilo, ali, očigledno zadovoljni dosadašnjom saradnjom, Poljaci su rešili da potpišu i dugoročni sporazum. U Poljsku je do sada, i to početkom juna prošle godine, stigao jedan jedini tanker sa američkim tečnim naftnim gasom.
Prema novom ugovoru, američka kompanija „Venčer global LNG“ trebalo bi da godišnje isporuči dva miliona tona tečnog prirodnog gasa, predočio je šef poljske kompanije Mačej Vožnjak.
„Znam da ste iznenađeni, ali tako mi vodimo posao“, pohvalio se Vožnjak. A za hvalu bi trebalo da bude stavka da će američki tečni naftni gas biti 30 odsto jeftiniji od ruskog gasa, a i troškove transporta treba da snosi prodavac. Vožnjak je očigledno ovoga puta hteo da predupredi spekulacije kako su Poljaci preplatili američki gas, kakve su bile posle potpisivanja prošlogodišnjeg ugovora jer je na to upućivala činjenica da u saopštenju nije bilo pomena o ceni gasa.
Komentarišući novi dugoročni ugovor Poljaka i Amerikanaca, predsednik Skupštine Udruženja za gas Srbije Vojislav Vuletić je pre svega ukazao na činjenicu da SAD imaju male kapacitete za proizvodnju tečnog gasa i da je to i razlog što je ugovor sklopljen samo na dva miliona tona.
To je otprilike 3,2 milijarde kubnih metara gasa godišnje, što je količina koja Poljskoj nije dovoljna i, htela – ne htela, ona ona mora da uvozi gas iz Rusije, objašnjava za Sputnjik Vuletić. U kojoj meri je reč o tome da su američke količine nedovoljne najbolje govori podatak da su godišnje potrebe Poljske za gasom oko 16 milijardi kubnih metara.
On, međutim, ukazuje i na drugu činjenicu. Pre godinu ipo dana Poljaci su dobili jedan tanker od Amerikanaca i platili su ga 250 dolara za hiljadu kubika. U to vreme ruski „Gasprom“ je prodavao Evropi hiljadu kubika gasa za nešto manje od 200 dolara, napominje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje koliko je realno da cena američkog gasa u odnosu na ruski bude 30 odsto niža, kako je to predstavila poljska strana, ovaj stručnjak za gas kaže da je ceo taj aranžman politički, a ne ekonomski.
A da li je plaćanje troškova transporta i za trećinu niža cena od konkurentske za najvećeg američkog saveznika u Evropi, ipak skupa cena tog političkog aranžmana? Na to pitanje Vuletić kaže da još nikada nije čuo da su Amerikanci nešto dali jeftinije od cene koju mogu da postignu.
„Do sada sam samo čuo da su naplatili skuplje. To što Poljaci kažu, mogu da kažu što god hoće. Ali ono što je činjenica je da su oni platili američki tečni gas 250 dolara za hiljadu kubika u vreme kada je ’Gasprom‘ tu količinu prodavao za manje od dvesta dolara. Prema tome, to su samo priče“, ne sumnja Vuletić.
A da li bi još neko u Evropi, osim proverenih saveznika Poljaka, mogao da se „okoristi“ američkim tečnim gasom? Odgovarajući na to pitanje, Vuletić podseća da su Amerikanci naterali Poljake da naprave postrojenje za regasifikaciju tečnog gasa, ali i Litvance i Portugalce.
„Do sada su svima njima isporučili samo po jedan tanker u prethodne tri godine. Prema tome, Amerikanci nemaju šta da ponude. To je suština stvari. Njihovi proizvodni kapaciteti su mali. Podsetiću da su prošle zime koja je bila vrlo hladna na američkoj istočnoj obali, SAD od Rusa kupili jedan tanker tečnog prirodnog gasa i dovezli ga u Boston. Prema tome, to su sve političke priče. Nema ekonomije, nema energetike. To je samo politika“, zaključio je sagovornik Sputnjika.
Zamenik generalnog direktora za gasne projekte ruskog Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost Aleksej Grivač, takođe, smatra da je po sredi politika.
„Logika je sledeća: Poljaci su takoreći produžena ruka SAD jer sprovode američku politiku u Evropi. Varšava stalno izjavljuje da američki gas predstavlja spas, a za dve godine rada terminala za prijem energenata iz SAD, kupili su samo jedan tanker tečnog gasa“, napominje Grivač, kao i Vuletić.
On za Sputnjik ističe da je bilo potrebno da se pokaže kako Poljska zaista aktivno koristi i kupuje američki gas i da ostave utisak da imaju alternativu pošto stalno pričaju da neće produžavati ugovore o gasu koji sa Rusijom ističu 2022. godine.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com