SAD se pod Donaldom Trampom sve više udaljavaju od EU i Nemačke, a razlike se sada i javno ističu, ocenjuje Dojče vele.
Kako se navodi, to se posebno dešava nakon ratobornih Trampovih reci prema Severnoj Koreji i namere da odbaci dogovor sa Iranom.
Iako su u Nemackoj mnoge izjave ovih dana obojene predizbornom kampanjom, politicki posmatraci u Berlinu smatraju da se svetska uloga SAD promenila. Veliki brat se malo distancirao, a nastupi evropskih politicara ovih dana to samo potvrduju, navodi DW.
Međunarodne debate su ovih dana protekle u znaku dva krizna žarišta: konflikta sa Severnom Korejom i buducnosti nuklearnog sporazuma sa Iranom. Pri tome su predsednik SAD i nemacka kancelarka zauzeli gotovo suprotne pozicije. Koncepti im se bitno razlikuju: jedan je obeležen stalnim pretnjama, a drugi – verom u dijalog, ukazuje se u tekstu.
U svom prvom nastupu pre Ujedinjenim nacijama na Ist riveru, predsednik SAD Tramp je cak pooštrio ton i rekao da su SAD spremne da „potpuno unište“ carstvo Kima Džong Una. On je diktatora u Pjongjangu okarakterisao kao „raketaša“ koji je u „samoubilackoj misiji“.
Angela Merkel se iznenađujuće jasno distancirala od Trampovih reci, primećuje DW.
„Ja sam protiv takve pretnje i moram reci da za mene i nemacku vladu važi: mi svaku vrstu vojnog rešenja smatramo apsolutno neprimerenim i polažemo na diplomatske napore“, rekla je Merkelova za DW. Sve drugo osim sankcija je pogrešno, smatra ona.
Zanimljivo je da je Merkelova – još i pre nego što je za to bila izricito upitana – sa problema oko Severne Koreje prešla na Iran. Jer, Tramp je u svom govoru pominjao i Iran i nuklearni sporazum sa tom zemljom iz 2015. godine. Moguce je da ce za oko mesec dana vlada SAD da saopšti Kongresu da se Iran ne pridržava tog sporazuma. Tramp smatra da je taj sporazum „loš dil“. Ako i Kongres dode do tog zakljucka, taj „dil“ ce biti mrtav.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu se vec mesecima zalaže za poništavanje tog sporazuma. Netanjahu – koji je u svojoj zemlji pod pritiskom i optužen je za korupciju – predložio je to Vašingtonu ali i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
U subotu ujutru mediji prenose da je Iran „uspešno“ testirao raketu srednjeg dometa, mada nije jasno kada su nastali snimci koje je prikazala iranska televizija. I o Iranu je Merkelova opširno govorila rekavši da je sporazum sa Teheranom bio ispravan, kao i da je „bolje imati takav sporazum nego nikakav“.
Pregovori su „trajali mnogo godina, ali su na kraju doneli ogranicenje mogucnosti da se Iran nuklearno naoruža“.
Na nivou ministara spoljnih poslova kontroverze su nastavljene. Trampov ministar spoljnih poslova Reks Tilerson je, dan i po nakon Trampovog govora, rekao da Vašington ima „poprilicne probleme“ sa atomskim sporazumom. Ali je i priznao da je Iran dosad ispunjavao sve odredbe tog sporazuma. Tilerson je to rekao posle jednog sastanka sa svojim kolegama po dužnosti iz Irana, Nemacke, Rusije, Kine, Francuske i Velike Britanije – tih sedam zemalja je pregovaralo o tom sporazumu i potpisalo ga.
Šef nemacke diplomatije Zigmar Gabrijel rekao je: „U našem je interesu da ne ugrožavamo sporazum i da ga ne poništavamo, ni sada ni u buducnosti.“ Slicno se – nekoliko sati posle Trampovog govora – izrazio i francuski predsednik Emanuel Makron. On je, poput mnogih na Zapadu, izrazio i strahovanje da bi neuspeh ugovora sa Iranom imao signalno dejstvo – pre svega na Severnu Koreju, navodi DW.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com