Savetnik američkog predsednika za nacionalnu bezbednost Džon Bolton saopštio je u prestonici Gruzije da SAD žele da „održe strateške razgovore sa Rusijom povodom neprijateljskih Kine“. Prema njegovim rečima, raketni potencijal Pekinga predstavlja pretnju i za Rusiju, jer se „srce Rusije“ nalazi u dometu kineskih raketa.
Zabrinutost SAD za rusko srce je veoma pohvalna, navodi kolumnista „RIA Novosti“ Maksim Sokolov, ali vreme i mesto izjave su neobični. Ako Amerika tako pažljivo brine o bezbednosti Rusije, bilo bi logičnije da se ta zabrinutost podeli sa ruskim zvaničnicima, uključujući predsednika. Bolton je imao priliku za to u periodu od 21. do 23. oktobra za vreme njegovog boravka u Moskvi, jer za Gruziju, gde je bio 25. i 26. oktobra, rusko-kineski odnosi nisu toliko aktuelni.
Postoji mogućnost da je Bolton govorio o tome u Moskvi tokom poverljivih razgovora, dok je reakcija njegovih sagovornika mogla da bude različita. Ako se Kremlj složio da raspravlja o ovoj temi, ovi pregovori su morali da prolaze u okviru tajne diplomatije. Kada Bolton nakon nekoliko dana celom svetu obelodanjuje kinesko pitanje, on je izabrao najpouzdaniji način da naruši pregovore koji nisu još ni počeli, što ne govori o njemu kao iskusnom diplomati.
Ako je Kremlj, što je verovatnije, odbio da diskutuje o pomenutoj temi, onda je nakon javne nezainteresovanosti Moskve, ovo možda pokušaj pritiska na Kremlj da se ipak raspravlja o ovom pitanju, ali veoma neuspešno. Poznato je kako se Moskva odnosi prema megafonskoj diplomatiji.
Ako govorimo o pravom značenju Boltonovog predloga, može se zaključiti da se koristi metodom „zavadi pa vladaj“.
Sokolov smatra da Bolton želi da postane makijavelista, jer je ideja da se Rusija i Kina okrenu jedna protiv druge već dugo na tapetu američkih stratega. Umesto trenutne konfiguracije, kada su SAD upisale Rusiju i Kinu među neprijatelje, zaboravivši usput na to koliko je beskorisno istovremeno ratovati na dva fronta, i korisno uništavati neprijatelje pojedinačno, ozbiljna svađa između Moskve i Pekinga bi bila izuzetno zanimljiva Vašingtonu.
U odsustvu antagonističkih kontradikcija između dve zemlje, Rusija i Kina ne pokazuju želju da igraju po scenariju koji je napisao Vašington, naglašava ruski ekspert. Trenutno kineske namere i mogućnosti ne daju povoda da se ozbiljnije govori o nuklearnom udaru na srce Rusije i o Kini kao neprijatelju broj jedan. Očigledno se američka administracija preračunala i ignorisala činjenicu da su i Moskva i Peking svesni posledica onoga o čemu Bolton priča.
Možda je Bela kuća inspirisana presedanom iz 1941. godine, kada je Čerčil poslao poruku Staljinu da su Nemci počeli prebacivanje svojih divizija u Poljsku, ali je to prekinuto kad su saznali za srpsku revoluciju. Preslikano na današnju situaciju: Čerčil (Bolton), uvek prijateljski nastrojen prema Rusiji, upozorava Moskvu da Nemci (Kinezi) imaju zle namere protiv Rusije i da im ne treba verovati. A Čerčilu, tj. Boltonu, mogu. Međutim, tu postoji suštinska razlika, jer u proleće 1941. sredstva kontrole i nadzora nisu bila tako efikasna kao danas. Tada je Čerčilova poruka Moskvi bar podstakla na razmišljanje, a danas Bolton nije mogao da otkrije ništa novo o nuklearnom potencijalu Kine, a da Rusija već nije upućena u to. Zainteresovanost SAD i Boltona za konflikt je jasna, ali ti napori su očigledno nedovoljni da bi doveli do promena u ruskoj spoljnoj politici, zaključio je Sokolov.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com