U Sjedinjenim Američkim Državama danas će biti održani predsednički izbori na kojima će se 225 miliona Amerikanaca sa pravom glasa odlučivati između demokratskog kandidata Hilari Klinton i republikanskog Donalda Trampa.
Mediji ocenjuju, pozivajući se na ankete, da izbori nikad nisu bili neizvesniji, a najnovija anketa koju su sproveli „Blumberg“ i institut za istraživanje javnog mnjenja „Selzer&Co“ pokazuje da je Klintonova u vođstvu za tri procentna poena u odnosu na Trampa. To istraživanje je pokazalo da Klintonova uživa naklonost 44 odsto ispitanika, dok ih je Trampu naklonjeno 41 odsto.
Među ostalim kandidatima, libertarijanski kandidat Geri Džonson ima podršku četiri odsto ispitanika, za dva odsto više nego kandidatkinja Zelene stranke Džil Stajn.
Istraživanje javnog mnjenja koje su krajem prošle nedelje sproveli „Vašington post“ i TV stanica Ej-Bi-Si pokazalo je da Hilari Klinton vodi za pet procentnih poena u odnosu na Trampa (48-43), a prema juče objavljenoj završnoj anketi televizije En-bi-si-ja i „Vol strit džurnala“, Klintonova beleži vođstvo od četiri odsto u odnosu na Trampa.
Odlazeći američki predsednik Barak Obama pozvao je demokrate svih etničkih pripadnosti da izađu na izbore za 45. predsednika SAD i daju glas Hillari Klinton, upozorivši da su na kocki sudbina Sjedinjenih Država i sveta.
Na nedavnom skupu u Severnoj Karolini istakao je da je republikanski protikandidat Donald Trump pretnja teško stečenim građanskim slobodama.
Predizbornu kampanju obeležila je bespoštedna borba dvoje kandidata i stalne međusobne optužbe za nesposobnost, ali i afera ponovnog otvaranja istraga FBI-ja protiv Klintonove zbog sporne upotrebe privatnog i-mejla u službene svrhe.
Federalni istražni biro je samo 36 sati uoči predsedničkih izbora u SAD uklonio pretnju koja je lebdela nad kandidatom demokrata Hilari Klinton, objavivši da nije počinila krivično delo koristeći privatni server za imejl poruke dok je bila državna sekretarka i da joj ne preti optužnica.
Ovim je FBI pojačao šanse Hilari Klinton uoči izbora na kojima glasači treba da odluče da li će ona biti prva žena predsednik SAD, ocenjuje Blumberg.
Izborni štab Hilari Klinton saopštio je sinoć da su zadovoljni što je „razrešeno pitanje“ oko spornih mejlova kandidatkinje demokrata na predsedničkim izborima u SAD.
Kampanju su obeležile i Trampove sporne izjave o ženama, izbeglicama, kao i skandal u vezi sa tim da li je izbegavao plaćanje poreza, ali i tvrdnje da Rusija pokušava da utiče na ishod izbora.
Predizborna kampanja pomno je praćena širom sveta, uključujući zemlje Balkana, koje najviše zanima šta će dolazak Klintonove ili Trampa na vlast značiti za ovaj region.
Američki ambasador u Srbiji Kajl Skat istakao je da su SAD još zainteresovane za Balkan, njegovu stabilnost, budućnost i razvoj kao i za pomirenje između zemalja u ovom regionu i smatra da posle izbora neće biti promena u politici SAD prema ovom regionu.
„Ta politika je bazirana na onome što je bilo pre četiri godine, pre deset godina – stabilnost, ekonomski rast, evroatlantske integracije za one koji ih hoće, evropske integracije za one koji hoće to, tako da neće biti promena“, rekao je Skat.
On je, međutim, šaljivo primetio da bi kandidatkinji demokrata očito bilo drago što Srbi nemaju pravo glasa na predsedničkim izborima u SAD, nakon što je, tokom seminara na Kopaoniku, na njegovo pitanje za koga bi srpski studenti glasali kada bi mogli, većina podigla ruku za glas republikanskom kandidatu Donaldu Trampu.
„To je pravo svakog čoveka da ima svoje mišljenje, ali na kraju krajeva samo Amerikanci glasaju i to će biti izbor Amerikanaca“, zaključio je Skat.
Bivši ambasador SAD u Beogradu Vilijem Montgomeri rekao je pre dva dana da neće glasati ni za jednog kandidata na izborima za predsednika SAD, ali je poručio da bi Srbija trebalo da se nada da će kandidat republikanaca Donald Tramp ući u Belu kuću i voditi drugačiju politiku prema Balkanu.
Inače, glasa se u jednom krugu u svakoj od 50 američkih saveznih država i gradu Vašingtonu. Pobeda u pojedinoj državi određuje kako će glasati članovi Elektorskog (izbornog) kolegijuma, tela koje zapravo bira predsednika SAD-a.
Kolegijum ima 538 članova. Savezne države su u izbornom kolegijumu zastupljene srazmerno broju stanovnika.
Kalifornija kao najmnogoljudnija američka država ima najviše elektora (55), a slede je Teksas (38), Njujork i Florida (po 29). Slabo naseljene države poput Aljaske, Vermonta, Delavera, Vajominga ili Montane imaju samo po tri elektora.
Članovi izbornog kolegijuma biraju predsednika i potpredsednika 19. decembra, ali to je uglavnom formalnost, prenose mediji.
Pobeđuje onaj kandidat koji osvoji 270 elektora, apsolutnu većinu od 538. Uz dva izuzetka u saveznim državama vlada načelo „pobednik nosi sve“ – kandidat koji u toj državi osvoji većinu glasova birača, nezavisno kojom razlikom, osvaja sve njene elektore. Izuzeci su Nebraska i Mejn koji elektore dele srazmerno broju osvojenih glasova.
Taj sistem onemogućava kandidatima trećih stranaka da se domognu Bele kuće.
Neke države tradicionalno glasaju za demokrate, druge su za republikance, zbog čega se kandidati u kampanjama fokusiraju na onih desetak država koje od izbora do izbora menjaju stranu – među njima su najvažnije one sa najvećim brojem elektora poput Floride (29), Pensilvanije (20) i Ohaja (18).
Amerikanci 8. novembra biraju i novi saziv Predstavničkog doma Kongresa i trećinu saziva Senata.
Dvanaest od 50 američkih država danas će birati nove guvernere.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com