Ukoliko EU, odnosno Francuska i Nemačka, ne reaguju na pretnje SAD upućene Iranu, celokupna evropska bezbednost će biti dovedena u pitanje. To bi se odrazilo na ekonomiju Evrope i na migrantsku krizu.
Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker izjavio je da SAD pod predsednikom Donaldom Trampom okreću leđa multilateralnim odnosima i prijateljskoj saradnji sa „okrutnošću koja može samo da nas iznenadi“. On je posle Trampove odluke o povlačenju iz nuklearnog sporazuma sa Iranom rekao da SAD više ne žele da sarađuju sa drugim stranama u svetu. Junker je još rekao da od EU zavisi da li će preuzeti posao SAD.
„U ovom trenutku moramo da zamenimo SAD koje su kao međunarodni akter izgubile snagu i zbog toga dugoročno i uticaj“, istakao je Junker.
Ugrožena evropska bezbednost
Ukoliko Evropska unija, odnosno Francuska i Nemačka ne reaguju na pretnje upućene Iranu, celokupna evropska bezbednost će, prema mišljenju Dušana Prorokovića iz Centra za strateške alternative, biti dovedena u pitanje.
„To je sukob u koji bi bile uvučene i Rusija, i Indija, i Kina, na jedan ili na drugi način, ali svakako bi u njemu učestvovale. Evidentno bi se taj sukob odrazio i na ekonomiju Evrope i verovatno na migrantsku krizu. Zato Evropa mora da zauzme svoj stav i da pokuša da bude jedan od aktera u celom tom procesu“, ukazuje Proroković.
Ta izjava predsednika Evropske komisije je jasno neslaganje sa Donaldom Trampom i, kako smatra Proroković, daje nekakvu naznaku da će EU imati svoje predloge u vezi sa Iranom, a koji će biti suprotstavljeni SAD.
„Takav naum mi se opet čini logičnim jer je upravo EU, odnosno Francuska i Nemačka, najviše insistirala na postizanju tog sporazuma sa Iranom kojeg se i dalje pridržavaju“, podseća sagovornik Sputnjika.
Međutim, EU nije u stanju da izvede jednu tako veliku akciju, rezonuje Proroković, ne samo zbog političke krize u kojoj se nalazi i unutrašnjih problema, već i zbog toga je što EU ekonomski džin, ali i vojni patuljak.
„Bezbednost Evrope u velikoj meri zavisi od NATO-a. Čini mi se da je maksimalan domet takvih inicijativa, poput Junkerove, da se kroz strukture NATO-a utiče na SAD i da ako se kreće u nekakav novi rat da to bude unilateralna akcija Amerike, a ne celokupnog NATO-a“, tumači Proroković.
Ukoliko Junker želi da tu svoju ideju potpuno sprovede u plan, to bi onda, prema Prorokovićevom mišljenju, moralo da znači da EU formira svoje vojne snage, odnosno da Nemačka i Francuska izađu iz NATO-a. No, kako on tvrdi, u ovom trenutku ne vidi takvu mogućnost u nekoj bližoj perspektivi.
Koliki je evropski kapacitet
Poslednja američka akcija u Siriji bila je u saradnji sa Francuskom i uz odobravanje Nemačke, a ima još primera u kojima su SAD usko sarađivale sa EU, pa se nameće pitanje da li najnoviji stav predsednika Evropske komisije predstavlja iznenađenje.
„Gledao bih razdvojeno ta dva pitanja. Francuska jeste uključena u sirijski rat na više nivoa, od njegovog samog početka. Tako da se i ova Makronova intervencija može donekle tumačiti kao kontinuitet politike započete još 2012. godine, a koja je bila ekstremno orijentisana protiv Bašara el Asada“, napominje Proroković. Iran je, ipak, drugo pitanje i, prema njegovom mišljenju, ovo što se sada dešava svojevrstan je presedan u međunarodnim odnosima.
„Amerikanci su pre svega tri godine potpisali jedan multilateralni sporazum, ne samo sa Iranom, već i sa ključnim velikim silama koje su garanti tog sporazuma. Sad iz njega istupaju. Francuskoj ne samo da nije u interesu da sledi SAD u ovoj situaciji, već bi bilo vrlo teško da objasni zašto sad iz tog sporazuma istupa“, jasan je Proroković.
Verovatnija perspektiva je da, ističe Proroković, dođe do neke saradnje između Nemačke i Francuske i da ne bude tog iskakanja, odnosno unilateralnog delovanja Pariza koje ne bi podržale ostale članice EU.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com