Na relaciji između Ankare i više evropskih zemalja poslednjih dana lete varnice i optužbe, sve teža od teže.
Neposredan povod za to je otkazivanje skupova na kojima su političari iz Ankare želeli da pozovu turske radnike da na predstojećem referendumu podrže ustavne promene. Uzroci su mnogo dublji i nisu novijeg datuma.
Nemačka, Austrija i Holandija ne žele da turski političari na njihovoj teritoriji vode kampanju za referendum na kome će se 16. aprila građani izjasniti o amandmanima o uvođenju predsedničkog sistema u kome bi šef države imao neograničenu vlast. U zapadnoj Evropi se strahuje od „izvoza” napete atmosfere iz Turske i izazivanja podela među gastarbajterima koji decenijama žive i rade na Starom kontinentu.
Kao što se očekivalo, potez Evropljana je izazvao oštra reagovanja u Turskoj. U Berlinu, Beču i Amsterdamu, u kojima uskraćuju gostoprimstvo turskim političarima, već duže vreme kritikuju Ankaru da gubi korak sa evropskim standardima. Na to se posebno ukazuje posle neuspelog pokušaja vojnog udara, od kojeg su počele masovne čistke u vojsci, policiji, pravosuđu i medijima. Mnogi turski građani su zatražili azil u Nemačkoj, Grčkoj, Švajcarskoj i SAD jer se plaše da se vrate u svoju domovinu pošto su osumnjičeni da su podržavali pučiste, za koje vlasti u Ankari tvrde da ih je organizovao imam Fetulah Gulen. Među Turcima koji traže azil u Evropi su desetine diplomata i oficira (kao i članovi njihovih porodica) koji su službovali u NATO-u, kao i javni tužioci i novinari koji su pobegli iz zemlje. Uoči referenduma u Turskoj, u pritvoru se nalazi armija od bezmalo 40.000 ljudi.
„Nemačka favorizuje protivnike ustavnih promena u Turskoj i zato je otkazala skupove na kojima je trebalo da govore članovi vlade iz Ankare. Niko nema pravo da se meša u referendum u drugoj zemlji. To nije demokratski”, rekao je šef diplomatije Mevlut Čavušoglu, koji je govorio u turskom konzulatu pošto mu je otkazan miting u Hamburgu.
U Nemačkoj prošle nedelje nisu dozvolili održavanje još dva skupa na kojima je trebalo da se pojave ministri Bekir Bozdag i Nihat Zejbekči. U Berlinu se očigledno plaše prelivanja zapaljive atmosfere iz Ankare na tri miliona turskih radnika u Nemačkoj, od kojih svaki drugi ima pravo glasa.
Šefovi diplomatije Nemačke i Turske Zigmar Gabrijel i Čavušoglu sastali su se krajem nedelje u Berlinu i konstatovali da imaju oprečne stavove o mnogim pitanjima ali da i pored toga treba da sarađuju.
„Dijalog nema alternativu i to je put da se, korak po korak, normalizuju odnosi”, poručili su oni.
Premijer Austrije Kristijan Kern je otišao korak dalje: „Sve zemlje EU bi trebalo da uskrate gostoprimstvo političarima iz Ankare da vode kampanju među turskim radnicima”, preneo je vladi bliski turski list „Sabah”. U Beču ističu da predsednik Redžep Tajip Erdogan i drugi turski političari mogu da dolaze u Austriju u diplomatske posete, ali ne da vode političku kampanju među radnicima.
U Amsterdamu se takođe protive potezima turskih političara.
„Holandija nije mesto za političke skupove drugih država, to je nepoželjno”, izjavio je premijer Mark Rute. Lider desničarske Partije slobode Gert Vilders je zbog toga protestovao ispred turske ambasade: „Odbijte, ovo je naša zemlja. Erdogan je islamofašistički diktator”, poručio je on.
Prema nezvaničnim informacijama, i predsednik Erdogan gaji nade da će održati miting u Nemačkoj, ali još nije jasno kako će na to reagovati domaćini. Pogotovo što su mišljenja podeljena i među turskim radnicima jer mnogi od njih ne žele da budu pioni u političkim igrama u Ankari.
Sudar Ankara–EU nije novijeg datuma i ima duboke korene. U Francuskoj i Nemačkoj od prvog dana smatraju da Turskoj nije mesto u EU i da joj ne bi trebalo dozvoliti punopravno članstvo, nego „privilegovano partnerstvo”. Berlin je prošle godine usvojio rezoluciju kojom je priznat genocid nad Jermenima u vreme raspada Osmanskog carstva. To su ranije uradili Evropski parlament, Savet Evrope, Francuska, Belgija, Italija, Holandija, što je u Ankari izazvalo erupciju protesta.
Evropski parlament je krajem novembra 2016. godine zauzeo stav da se zamrznu pristupni pregovori sa Turskom, koji su otvoreni 2005. godine. To je bio odgovor na „nesrazmernu” reakciju Ankare posle pokušaja državnog udara. Iako dokument nije obavezujući za članice EU, to je bila jasna opomena Ankari da se udaljava od Brisela i gubi korak sa demokratskim reformama.
Novinari podigli glas protiv hapšenja kolega
Istanbul – Turski novinari i opozicioni poslanici protestovali su juče u Istanbulu protiv hapšenja novinara koje je usledilo posle neuspelog vojnog puča protiv predsednika Turske Redžepa Tajipa Erdogana.
„Novinarstvo nije zločin”, „Nećemo ćutati”, uzvikivali su učesnici protesta zbog načina na koji su novinari tretirani u Turskoj, prenosi AFP.
„Mnogim novinarima u zatvoru nije dozvoljeno da primaju pisma u uslovima vanrednog stanja u zemlji”, izjavio je poslanik iz redova Republikanske narodne partije Baris Jarkadas.
Vlada Turske proglasila je vanredno stanje nakon propalog vojnog puča 15. jula prošle godine koji je za cilj imao da zbaci Erdogana sa vlasti. Kako agencija navodi, kritičari vlasti tvrde da se vanredno stanje koristi za obračun sa Erdoganovim konkurentima, a ne sa učesnicima puča.
Prema navodima novinarskih udruženja, oko 170 medijskih kuća je zatvoreno, a skoro 800 pres-kartica ukinuto.
Više od sto novinara i predstavnika medija je uhapšeno, navodi se u decembarskom izveštaju nevladine organizacije Reporteri bez granica, prenosi AFP.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com