SARAJEVO – Rumunija je prvog dana nove godine preuzela predsedavanje Evropskom unijom, a predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker ovaj čin prokomentarisao je neobično direktno izjavom u kojoj je izneo sumnje da je Rumunija spremna za ulogu koja joj je pripada, prenosi „Dnevni avaz“.
„Oni jesu tehnički dobro spremni. Ali, verujem da vlasti u Bukureštu još nisu u celosti razumele šta znači predsedavanje Unijom. Da bi mogle da se donose promišljene odluke, morate da slušate druge, ali i biti u stanju da neke brige nekih tamo stavite gde im je mesto – na kraju. Kada sve uzmem u obzir, imam neke sumnje u sposobnost Rumunije da se nosi s ovakvim zadatkom“, rekao je Junker za „Velt am Sontag“.
Ovo je prvo predsedavanje EU koje je po redovnom redosledu pripalo državi koja je i dalje pod posebnim režimom Brisela zbog brojnih manjkavosti u radu vlasti, napominje list u tekstu pod naslovom „Hoće li Balkan biti razočaran“.
Kako se podseća, EU pod debelom lupom Rumuniju drži na polju borbe protiv korupcije.
Navodi se da su građani ove balkanske države, pak, lupu zamenili redovnim demonstracijama protiv vlasti, a i u samoj vladajućoj koaliciji rat unutar stranaka, te između njih, ne prestaje da bukti.
Kao odraz haosa, ministar za EU 11. oktobra prošle godine podneo je ostavku.
Sve to dovelo je i do činjenice da program predsedavanja Unijom, dokument koji svaka država objavi pre preuzimanja te uloge, u slučaju Rumunije neće biti dostupan barem do 15. januara.
„Avaz“ piše da zbog toga i ne znamo šta će Bukurešt raditi u narednih šest meseci.
„Ako bar i letimično pogledamo dosadašnje najave rumunskih zvaničnika, priče o tome da će Balkan biti jedan od pet prioriteta samo su – priče! Nema nijedne reference u dosadašnjim najavama koje to potvrđuju. Izuzetak je preuzeti dokument iz Brisela u kojem se navodi da će se i u narednih šest meseci nastaviti s procesom integriranja zapadnog Balkana u EU, jer je to strateški interes same Unije. I ništa više”, navodi list.
List ocenjuje da, ako je austrijsko predsedavanje do kraja prošle godine i bilo razočaravajuće za šest bivših jugoslavenskih država, rumunsko bi moglo biti i gore.
„Naravno, niti je realno da bi bilo čije predsedavanje Unijom moglo ‘ugurati’ naš region u EU niti ga potpuno isključiti. Ipak, od Bukurešta smo (s pravom) više očekivali, jer delimo isto podneblje”, navodi list.
Posle Rumunije, predsedavanje do kraja 2019. preuzima Finska, a od 1. januara 2020. Hrvatska, koja je već najavila da će u svom mandatu organizovati veliki samit posvećen zapadnom Balkanu. Unija je to prihvatila.
Rumunija će u šest meseci na čelu Unije imati pred sobom mnoštvo krupnih izazova.
Bregzit, do marta se mora usvojiti budžet EU od 2021. do 2027., u maju slede izbori za Evropski parlament…
U šestomesečnom periodu moraće da bude održan biti barem jedan samit EU i veliki broj ministarskih sastanaka, a dnevno „hendlovati“ svakovrsni izazovi – od neobjavljenog internet rata Rusije Zapadu do migrantskih talasa…
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com