Direktor Centra za društveni dijalog i regionalne inicijative Stevan Nedeljković smatra da će se na rezultate današnjih izbora za predsednika SAD čekati duže nego što je to uobičajeno, uz konstataciju da je to vrlo problematično u ovoj, kako je rekao, vrlo zapaljivoj atmosferi u američkom društvu.
On je za Tanjug rekao da je moguće da večeras bude poznat pobednik samo ukoliko jedan od kandidata – Donald Tramp ili Džozef Bajden napravi toliku razliku da ni glasove koje stignu poštom ne mogu da promene ishod, ali kako je naglasio, takav scenario je vrlo malo zamisliv.
„Ukoliko ne budemo imali rezultate izbora u izbornoj noći, a sve je prilika da će biti tako, stvaraju se okolnosti u kojima se tenzije mogu rasplamsati i više nego što je to sada“, tvrdi Nedeljković.
Kako objašnjava, u SAD tradicionalno postoje države za koje se veruje da prelamaju, odnosno da faktički biraju novog predsednika.
Reč je, dodaje on, o takozvanim kolebljivim državama koji od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa menjaju opredeljenje.
„Jedna od takvih država je Ohajo. Ohajo od 1964. godine nepogrešivo bira pobednika. Tako da ako želimo da gledamo ko će da pobediti na ovogodišnjim izborima neki analitičari preporučuju da bi pogled trebao ići u pravcu Ohaja“, kaže Nedeljković i dodaje da postoje još nekoliko takvih američkih država kao što su Pensilvanija, Florida, Severna Karolina i Arizone bez kojih smatra, Tramp ne može da dobije.
„Otprilike ove države su ključne u ovogodišnjem izbornom ciklusu“, ocenjuje Nedeljković.
Smatra da će ovogodišnji scenario predsedničkih izbora u SAD biti vrlo blizak onom iz 2000. godine kada su tek polovinom novembra doneti konačni rezultati i to tako što je prelomio Vrhovni sud SAD.
Tada je odlučeno prebrajanjem listića na Floridi i sve je okončano tako što je kandidat postao predsednik sa 500 glasova razlike više.
Kada je reč o poslednjim anketama uoči izbornog dana, Nedeljković kaže da na njima demokratski kandidat Bajden zadržava prednost koju ima, ali takođe dodaje da se u kolebljivim državama Floride, Arizone, Ohaja i Severne Karoline ta razlika smanjuje.
„Do poslednjeg trenutka nećemo znati ko je pobednik izbora u SAD. U ovom trenutku, na osnovu anketa, na osnovu ogromne izlaznosti, na osnovu situacije da se veliki broj građana opredeljuje iz zdravstvenih razloga, čini se da je Bajden bliži, međutim svi indeksi prognoze ukazuju da Tramp ipak zadržava šanse, makar one bile 10 ili 15 odsto“, objašnjava Nedeljković.
Podseća da ne treba da se zaboravi specifičnost izbornog sistema SAD, odnosno da može da se desi da jedan kandidat osvoji i pet miliona glasova manje, a da na kraju ipak bude pobednik.
Komentarišući mogućnost oba kandidata da ne priznaju izborne rezultate, Nedeljković podseća da je aktuelni predsednik Tramp još tokom leta najavio da nije siguran da će priznati rezultate izbora.
„Međutim ukoliko se ustanovi da predsednik Tramp jeste izgubio izbore on neće imati puno prostora ma šta on govorio. Postoje institucije u SAD kao što je Vrhovni sud i Kongres, a u tom kongresu čak i Republikanci nisu spremni da se igraju sa izbornom voljom građana. Tako da ako Tramp izgubi biće prinuđen da prizna rezultate izbornog poraza“, kaže Nedeljković.
Na pitanje šta je ono što izdvaja današnje izbore sa predsednika SAD u odnosu na prethodne izborne cikluse u novijoj istoriji SAD, Nedeljković odgovara da je različito to što se na ovim izborima pojavio jedan faktor koji je obeležio čitavu kampanju a reč je o pandemiji korona virusa.
„Ako pogledamo na koliko načina je korona uticala na ovogodišnje izbore jasno je zašto se i građana te zemlje i poslednjeg dana opredeljuju u pogledu toga da li žele predsednika koji je upravljao na način kojim je upravljao pandemijom virusa korona ili s druge strane žele predsednika za koga i nemaju baš puno poverenja da bi u ekonomskom domenu doneo puno toga“, objašnjava on.
Kako kaže, pandemija je uticala na tri različita načina na ovogodišnje izbore.
„Najpre u zdravstvenom smislu. Sada u SAD ima 230.000 preminulih od virusa korone i preko devet miliona zaraženih. Možemo da zamislimo kako se sve to reflektovalo na zdravstveni sistem SAD“, objašnjava on.
S druge strane, sa ekonomskog ugla zabeležena je ogromnu recesija u prvom u drugom kvartalu 2020. godine i tek su u trećem kvartalu registrovani neki znaci oporavka američke ekonomije.
„I dan danas se građani SAD opredeljuju za jednog ili drugog kandidata pre svega iz ekonomskih razloga tako da možemo da vidimo koliko je na taj način uticala pandemija virusa“, kaže Nedeljković.
S treće strane, skreće pažnju i na rasne tenzije.
„Naravno da nije rasizam, koji postoji u SAD i u drugim razvijenim državama došao sa Donaldom Trampom, ali jeste sa pandemijom virusa korona. Trampovim odgovorom na pandemiju rasne tenzije su se rasplamsale. Ali Tramp kao da je dolio ulje na vatru u ovoj krizi i onda smo imali sve ono što smo videli na ulicama gradova u SAD“, zaključio je Nedeljković.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com