Životni put američkog potpredsednik Džozefa Bajden, koji danas stiže u posetu Srbiji, primer je kako se u SAD, iz skromne porodice i političke baze kakva je malena savezna država Delavar, upornošću i velikim trudom može stići do političkog vrha najveće svetske sile.
Američki mediji pišu da je od malena naučio šta znači naporan rad, odlučnost i istrajnost, te da su ga roditelji ohrabrivali da se bori i ustane posle poraza i teških udaraca koji ga u životu nisu zaobišli.
„Padovi u životu su neizbežni, ali je odustajanje neoprostivo“, jedna je od često citiranih Bajdenovih izjava, koju neki mediji smatraju i za njegov životni moto.
Rođen je 20. novembra 1942. godine u Skrantonu u Pensilvaniji kao prvo od četvoro dece u skromnoj porodici. Otac mu je radio kao prodavac polovnih automobila, a porodica se 1953. godine preselila iz Pensilvanije u Vilmington u malenu saveznu državu Delaver, koja će postati Bajdenova politička baza.
Bajden je tu na univerzitetu diplomirao istoriju i političke nauke da bi već u 29. godini, bez finansijskih sredstava i medijske podrške, postao jedan od najmlađih senatora u istoriji SAD.
Kao senator iz Delavera, za 36 godina Bajden je postao lider u suočavanju sa najznačajnijim domaćim i međunarodnim izazovima, kako se navodi u Bajdenovoj zvaničnoj biografiji na sajtu Bele kuće.
Kao predsedavajući Komiteta Senata za pravosuđe 17 godina, njegov rad na pitanju krivične pravde je opšte priznat, uključujući donošenje krivičnog zakona 1994. godine i zakona protiv nasilja nad ženama.
Ističe se i da je kao predsedavajući ili član Komiteta Senata za spoljne poslove 12 godina, odigrao ključnu ulogu u kreiranju američke spoljne politike kada se bavio pitanjima vezanim za terorizam, oružje za masovno uništavanje, Evropu u periodu posle hladnog rata, kao i Bliskim istokom i Jugozapadnom Azijom.
Kao 47. potpredsednik SAD posetio je 48 država sveta, a sa višedecenijskim iskustvom u spoljnoj politici u američkom Senatu, Bajden savetuje predsednika Baraka Obamu kada je reč o međunarodnim pitanjima.
Kako se između ostalog navodi, vodeći je arhitetka američke strateške vizije Evrope kao celine, slobodne i miroljubive.
Dva puta je ulazio u trku za demokratskog kandidata za predsednika SAD – 1988. i 2008. godine, ali se oba puta povukao u početnoj fazi.
Veliku političku karijeru, pratile su, međutim, velike lične tragedije.
Samo nekoliko nedelja nakon izbora za senatora, u saobraćajnoj nesreći poginule su Bajdenova prva supruga Nila i njihova jednogodišnja ćerka Naomi, dok su dvojica sinova zadobili teške povrede.
Bajden je položio zakletvu za Senat 1972. nad bolničkom posteljom svojih sinova i svakog dana išao vozom iz Delavara u Vašington, kako bi što više vremena provodio sa decom. Tu praksu održao je tokom karijere senatora koja je trajala 36 godina.
Godine 1977. oženio se sa Džil Džejkobs, predavačem na koledžu u Severnoj Virdžiniji.
Prošle godine dogodila mu se još jedna tragedija, kada je njegov najstariji sin Bo izgubio bitku sa rakom mozga i preminuo u 46. godini.
Američki mediji o njemu pišu da je od malena naučio šta znači naporan rad, odlučnost i istrajnost, te da su ga roditelji ohrabrivali da se bori i ustane posle poraza i teških udaraca koji ga u životu nisu zaobišli.
Navodi se i više primera na kojima se vidi da je skoro sve u životu postigao zahvaljujući ličnom trudu i neumornom zalaganju.
Kako navodi portal „the famous people“, kao dete imao je problem sa mucanjem koji je prevazišao pamćenjem i recitovanjem dugih odlomaka pred ogledalom.
„Kad pogledam unazad, istine radi, pravi razlog što sam išao kući svake noći je što su meni moja deca mnogo više trebala nego što sam ja njima trebao“, rekao je Bajden svojevremeno, a preneo CNN.
Kako je dodao, to nije nimalo uticalo na njegovu političku karijeru.
„Ambicija je stvarno važna. I meni nikad nije nedostajala ambicija. Ali ambicija bez perspektive može da ubije“, rekao je on.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com