Emanuel Makron pokrenuo je zemljotres u Francuskoj – pre samo godinu dana on je bio član vlade jednog od najnepopularnijih režima u istoriji te države, a sada, u 39. godini, pobedio je na predsedničkim izborima, porazivši prvo kandidata popularnog levog centra, zatim desnog centra i konačno ekstremnu desnicu, piše danas BBC.
Posrećilo mu se, u to nema sumnje, Makrona su do pobede nosili vetrovi sreće, ocenjuje britanski javni servis.
Skandali kandidata desnog centra Fransoa Fijona i socijalističkog kandidata Benou Amona doveli su do toga da pretrpe poraz kada su do tada njihovi glasači, počeli da gledaju na drugu stranu.
„Baš mu se posrećilo, zato što se suočavao sa situacijom koja je bila potpuno neočekivana“, rekao je Mark Olivije Padi ispred pariske organizacije eksperata Tera Nova.
Makron je mogao da igra na kartu socijalista, ali je shvatio da bi se glas partije nakon toliko godina na vlasti i sumornih ocena javnosti, uvek borio da se čuje.
„Bio je u mogućnosti da predvidi priliku tamo gde niko nije“, naveo je Padi.
Proučio je političke pokrete u drugim državama Evrope – „Možemo“ (Podemos) u Španiji, italijanski pokret Pet zvezdica i uvideo da ekvivalent tome koji predstavlja silu političke promene ne postoji u Francuskoj.
On je u aprilu 2016. uspostavio svoj nezavisni pokret „U marš!“ i četiri meseca nakon toga, istupio sa pozicije člana vlade predsednika Fransoa Olanda.
Pokušao je nešto novo u Francuskoj, navodi BBC, dodajući da je osnivanjem pokreta preuzeo svoju osnovu za kampanju od Baraka Obame iz 2008, navodi pariska novinarka Emili Šultes.
Njegov prvi poduhvat bio je Veliki Marš, kada je mobilisao aktiviste svog pokreta koji su bili puni energije, ali bez iskustva i u sve većem broju.
„Poslali su ljude da pokucaju na 300.000 vrata“.
Volontri ne samo da su delili flajere, nego su napravili 25.000 detaljnih intervjua od po 15 minuta sa glasačima širom države.
Te informacije su, kako se navodi, ušle u bazu podataka i pomogle u određivanju prioriteta kampanje.
Slao je pozitivnu poruku, navodi BBC.
„Novajlija“ koji je bio pod zaštitom predsednika Olanda, zatim ministar ekonomije, nekadašnji investitor koji vodi nezavisni pokret, centrista sa radikalnim programom koji će smanjiti broj zaposlenih u javnom sektoru.
To je bila savršena municija za njegovu rivalku Marin Le Pen, koja je naglasila da je on elitistički kandidat, a ne novajlija kojim se predstavljao.
Međutim, izbegao je pokušaje da bude označen kao novi Fransoa Oland, stvarajući imdiž koji je imao efekta među ljudima očajnim za nečim novim.
„U Francuskoj preovladava pesimističko raspoloženje, na neki način previše pesimistično, a on dolazi sa veoma optimističnom, pozitivnom porukom. On je mlad, pun energije i ne objašnjava šta će raditi za Francusku, nego da će ljudima pružiti prilike. On je jedini koji šalje takvu poruku“, rekao je Padi.
Nasuprot njegovom optimističnijem tonu, poruka Le Penove je, kako se navodi, shvaćena kao negativna, antiimigraciona, antievropska, antisistemska.
Javna debata koja je održana 3. maja bila je oštar sukob sa nizom uvreda sa obe strane.
Međutim, kako se navodi, mnogi su bili uznemireni mogućnošću potencijalne destabilizujuće i razdorne politike i njega su videli kao jedinu prepreku na njenom putu.
Le Penova je možda vodila veoma efektivnu kampanju, ali je njena podrška u anketama mesecima išla silaznom putanjom.
Ona je predvodila prošle godine sa 30 odsto podrške a ipak u samo dve nedelje, Makron je pobedio dva puta, piše BBC.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com