U Belorusiji se u nedelju održavaju predsednički izbori, a gotovo je izvesno da će sadašnji šef države Aleksander Lukašenko, koji je na vlasti već 21 godinu, osvojiti i peti mandat.
Izborni posmatrači predviđaju da će glasanje proći bez nasilnih masovnih protesta kakvi su obeležili izbore 2010. godine.
U ovogodišnjoj izbornoj trci učestvuju četiri kandidata, među kojima prvi put i jedna žena – Tatjana Karatkevič, kandidatkinja građanske kampanje „Narodni referendum“ kojoj je, kako pokazuju rezultati najnovijih anketa, naklonjeno oko 18 odsto birača, navode beloruski mediji.
Ostala tri kandidata su predsednik Liberalne demokratske stranke Sergej Gajdukevič, koji uživa poverenje 11,4 odsto Belorusa, zatim ekonomista Viktor Terešenko koga podržava 8,1 odsto glasača, i Nikolaj Ulakovič koji predstavlja beloruske Kozake i naklonjeno mu je 3,6 odsto birača.
Dok je 13,3 odsto Belorusa sa pravom glasom i dalje neodlučno, čak više od 45 odsto birača u toj zemlji namerava da glas da dugogodišnjem predsedniku Lukašenku (61).
Zapad je dugo na neki način bojkotovao Lukašenka, bivšeg direktora državnog poljoprivrednog kombinata, zbog kršenja ljudskih prava i obrušavanja na političke disidente, a nekim beloruskim zvaničnicima i kompanijama je nametnuo ekonomske sankcije, podseća Rojters.
Međutim, Lukašenkove kritike upućene Moskvi zbog aneksije Krima prošle godine, činjenica da je on domaćin mirovnih pregovora o ukrajinskoj krizi i oproštaj koji je dao za šest opozicionih lidera u avgustu, rezultirali su opreznim zbližavanjem sa EU i SAD.
„Zapad je zainteresovan za stabilnost Belorusije. On želi mirne izbore koji mogu doneti napredak u oblasti demokratije i ljudskih prava“, kaže Jurij Carik iz Beloruskog centra za strateško i političko istraživanje.
Osećaj apatije među običnim Belorusima, u kombinaciji sa snažnom željom za stabilnošću pred izričitijom Rusijom i Ukrajinom rastrzanom krizom, znači da posmatrači uglavnom ne očekuju proteste širih razmera kakvi su pratili izbore pre pet godina, kada su glavni Lukašenkovi protivnici bili uhapšeni.
Bivši opozicioni predsednički kandidat Nikolaj Statkevič pozvao je na predizborne proteste, ali je odziv na takvim skupovima proteklih meseci bio slab, sa tek par stotina okupljenih ljudi.
Beloruska spisateljica Svetlana Aleksijevič, koja je juče proglašena za ovogodišnju dobitnicu Nobelove nagrade za književnost, rezimirala je rezigniranost koja vlada među protivnicima čoveka koji je došao na vlast 1994. i ne pokazuje znake da želi da se povuče.
„Neću glasati na ovim izborima, zato što znamo ko će pobediti“, rekla je Aleksijevič, koja sada živi u Minsku nakon što je provela mnogo godina u zapadnoj Evropi.
Iako Rusija i dalje ima značajan uticaj u Belorusiji, naročito kao jedan od njenih glavnih kreditora, Lukašeno povremeno pokazuje nezavisnost, kao nedavno kada je osudio ruske planove o izgradnji vojne baze u Belorusiji čime je, čini se, učinio jedan od retkih ustupaka pred protivljenjem javnosti, podseća britanska agencija.
Londonski „Ekonomist“ ocenjuje da Lukašenku Zapad služi kao protivteža za zavisnost Belorusije od Rusije.
EU je važan trgovinski partner Belorusije, a oslobađanje šest zatvorenika u avgustu podstaklo je neke u Briselu da se založe za ukidanje trgovinskih barijera.
Šire izvozno tržište bi u Belorusiji bilo pozdravljeno, budući da je ekonomija te zemlje ove godine posustala zbog pada ruske rublje.
Beloruski BDP je opao za 3,5 odsto od januara do avgusta, a prosečna mesečna plata za trećinu od početka godine te sada iznosi 420 dolara.
Pa ipak, podrška Lukašenku, koji je sebe u intervjuu Rojtersu pre tri godine opisao kao „poslednjeg i jedinog diktatora u Evropi“, porasla je na 47 odsto, prema prošlomesečnom istraživanju nezavisnog Instituta za socioekonomske i političke studije.
„Ekonomska kriza bi logično trebalo da dovede do opadanja poverenja, ali je to neutralisano ukrajinskom krizom, koja se ozbiljno odrazila na belorusko društvo“, kaže Valerij Karbalevič, autor biografije predsednika Lukašenka.
„Lukašenko sebe predstavlja kao garanta mira i bezbednosti… i taj imidž uspeva“, zaključuje Karbalevič.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com