Vreme tihih tonova sa Ankarom je prošlo, upozorava nemački ministar pravde, socijaldemokrata Hajko Mas, kritikujući turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji je u preizbornoj Nemačkoj najčešće pominjani, iako strani, političar i jedan od retkih iz sveta, čije reči znaju da uzburkaju emocije 83- milionske nemačke nacije.
Mas nije rekao kakvi tonovi sada dolaze na red u odnosima Berlin-Ankara, ali je na Tviter nalogu napisao da se samo kroz dijalog može nešto postići. On je, takođe i upozorio da Erdogan, koga u Nemačkoj nazivaju i “sultan“ i “paša sa Bosfora“, očito, želi da provocira.
Erdoganove kritike o tome da mu sadašnja, liči na onu nacističku Nemačku, izazvale su žestoke reakcije nemačkih političara i ocenjene su kao zlonamerne, apsurdne, neprihvatljive, bezobrazne. Zatraženo je, takođe, i da se turski predsednik izvini zbog toga.
U svojim komentarima o Erdoganu i njegovim političkim procenama aktuelne Nemačke, nemački političari, ipak, upozoravaju da Berlin ne sme da dozvoli da bude provociran. Sam Mas smatra i da ne bi bila od koristi zabrana dolaska Erdogana u Nemačku, gde on na nemačkom tlu, kako kažu nemački političari, vodi svoju političku kampanju za ustavne reforme koje će mu obezbediti još više moći.
Nemački ministar pravde je mišljenja da u slučaju Erdogana ne radi više od izbornoj kampanji za referendum, već o provokacijama i smatra da turski predsednik želi, izgleda, da stvori nešto poput “nacionalnog fronta“ u Turskoj, protiv ostatka sveta.
Šef opozicione partije “Zeleni“, Džem Ezdemir, prvi Nemac turskog porekla na čelu jedne stranke, kritikovao je, takođe, Erdoganove izjave kao iracionalne i upozorio da bi trebalo sačuvati “hladnu glavu“.
Ezdemir je od vlade u Berlinu zatražio da odluke o “izbornim nastupima turskih političara“ u Nemačkoj ne prepušta komunama i ukazao da bi tu najbolje bilo kada bi se postigao jedan zajednički, evropski odgovor na to pitanje.
Erdogan, koji je planirao, kako prenose mediji, da na putu za Strazbur ovog meseca “svrati“ u Nemačku, odnosno, pokrajinu Severnu Rajnu Vestfaliju i obrati se svojim zemljacima, (a tu ima oko 1,4 miliona Turaka sa pravom glasa u Turskoj) gde bi agitovao da učestvuju na aprilskom referendumu u Turskoj u Nemačkoj skoro nikog ne ostavlja ravnodušnim. I šef Odbora za spoljnu politiku nemačkog Bundestaga Norbert Retgen jasno se opredelio protiv nastupa turskih političara u Nemačkoj, ali i protiv uvođenja zabrana za takve nastupe.
“Mi ne želimo da eskaliramo situaicju, ali ne želimo ni da dopustimo da budemo provocirani“, rekao je ovaj demohrišćanin i Severne Rajne Vestfalije i predložio da se učini jasnim da Nemačka ne želi takve nastupe turskih političara i da hoće da se taj njen stav poštuje.
Erdoganove reči o nacističkoj Nemačkoj, ruše napore kancelara Angele Merkel i šefa turske vlade Binalija Jildirima, koji su u subotu sat vremena razgovarali telefonom, između ostalog, i o izbornim nastupima turskih političara, prenose mediji.
Kada je reč o nemačko- turskim odnosima koji se nalaze na probi, za ovu sedmicu je planiran i susret nemačkog šefa diplomatije Zigmara Gabrijela sa turskim kolegom Mevlutom Čavušogluom.
Sam Gabrijel je pred sastanak napisao da on ostaje prijatelj Turaka u Nemačkoj i Turske i upozorio da se ne sme dopustiti rušenje fundamenta nemačko-turskog prijateljstva.
Šta, međutim, o tursko- nemačkim odnosima, nastupima turskih političara na nemačkom tlu i turskom životu u Nemačkoj misle sami Turci, rođeni među germanskim svetom, složeno i sveobuhvatno je pitanje koje, možda, iz potiha može uticati na bilateralne odnose.
“Kada sam ovde došao pre 50 godina, bili smo rado viđeni gosti. Dobri odnosi su izdržali tri generacije, ali ođednom, mi smo postali stranci…ja se osećam nemački, ja sam Nemac, ovde sam odgajio svoju decu….Erdogan je Turcima u Nemačkoj ponovo vratio čast…Erdogan, naravno, nije anđeo, čini greške, kao i drugi, ali ja ga podržavam i verujem da će pobediti na izborima…“, rekao je za nemačke medije minhenski taksista Ahmed Ister.
Drugačije od šezdesetpetogodišnjeg Istera misli njegov zemljak, Tajfun T (36) koji veruje da Erdogan upravlja zemljom direktno u diktaturu i da će biti gadno, ako turski predsednik dobije na referendumu.
“Verujem da Erdogan želi da uništi Tursku“, rekao je ovaj čovek, koji 17 godina živi u Nemačkoj, a još drastičnije protiv Erdogana izjasnio se njegov zemljak Jusuf A. (64) koji je rekao da, zato što je javno kritikovao šefa turske države, ne sme u aprilu, da putuje u Tursku, u poseti majci.
“Plašim se da bi me na aerodromu u Turskoj uhapsili i zatvorili.“, rekao je nemačkim medijima Jusuf A. i naglasio da strah nije rešenje i da je Nemačka jedna fer i demokratska zemlja.
“Ja sam se pre 20 godina odlučio da radim u Minhenu. Ovde mi se dopada.“, rekao je Jusuf A. i dodao da on, međutim, poznaje mnoge koji “na žalost ne vide tako“ i da se tu, pre svega radi o pristalicama Erdogana.
Jusuf kaže i da više ne ide na molitvu u džamije u njegovoj blizini, pošto je tamo samo reč o “političkoj propagandi za Erdogana“.
Na pitanje zašto su Nemačka i Turci koji žive u toj zemlji, toliko interesantni Erdoganu, statistika ima jednostavan odgovor – u Nemačkoj živi više od 1,4 miliona Turaka sa pravom glasa u Turskoj i oni bi mogli biti “jezičak na vagi“ za Erdoganove ustavne reforme.
Posle Istanbula, Ankare i Izmira, Nemačka važi kao četvrti po veličini izborni okrug Turske, kažu statističari, a analitičari ukazuju da je, jedan od razloga zašto Turci u Nemačkoj i dalje gledaju u pravcu Bosfora i taj što se o stanju u Turskoj informišu preko Erdoganu vernih turskih medija, ali i zbog nacionalnog ponosa i osećaja da ih Nemci ne prihvataju.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com