U grupi od tridesetak migranata koji su u nedelju prešli iz Makedonije u Srbiju, je i Sirijac Fejsal sa suprugom i bebom, čiji je krajnji cilj – Norveška.
Umorni od višednevnog pešačenja, oni ne odbijaju razgovor sa ekipom Tanjuga koja ih je pratila na putu od Tabanovca u Makedoniji, do Miratovca u Srbiji, nadomak Preševa.
Na dobrom engleskom jeziku Fejsal je ispričao da je odluku da sa porodicom napusti Siriju doneo nakon što je shvatio da probleme koje je imao ni za pet godina nije uspeo da reši.
Prve godine, kada je rat počeo, nadao se da će on prestati, da će problemi nestati i da će moći da nastave da žive u svojoj domovini.
„Nažalost, to nije bio slučaj“, rekao je Fejsal.
Pod teretom teškog ranca i šatora ispričao je da sa ženom i bebom putuje od 15. avgusta. Došli su, kaže, preko Turske, pa brodom do Grčke, a odatle peške u Makedoniju, Srbiju, i dalje nameravaju kroz Mađarsku, sve do Norveške uvereni da je to za njih „obećana zemlja“.
Fejsal je IT inžinjer, a njegova žena završila je biologiju. Nadaju se da će stići do cilja.
„Znamo da u ostalim evropskim zemljama ima dosta Sirijaca, i zato smo odabrali Norvešku“, kaže Fejsal.
Nada se mirnom životu u Norveškoj, a voleo bi da u Norveškoj nađe posao i da, kako kaže, njegovo dete odraste u bezbednom okruženju.
Sa tugom u pogledu kaže da za sada ne razmišlja o povratku u rodnu zemlju. O tome će, kaže, razmisljati kada se, i ako, situacija u Siriji smiri.
Avganistanka Vida je Tanjugovom reporteru ispričala da neprestano hoda već mesec dana. Cilj joj je Nemačka. Umorna je, ali uporna.
„Bila sam sportista i nastavnik fizičkog, radila sam i na televiziji i takođe sam ženski modni stilista za lice i kosu. Idem u Srbiju, odatle u Mađarsku i nadam se da ću stići do Nemačke, a volela bih da odem u London, ali mislim da je to nemoguće za mene“, kaže u dahu Vida na solidnom engleskom.
U Miratovcu su predahnuli, popili malo vode i uzeli nešto hrane.
Tu će dobiti potvrde koje će im omogućiti da legalno provedu naredna 72 sata na teritoriji Srbije, nakon čega nastavljaju svoje „odiseje“.
Do železničke stanice u Tabanovcima dovezao ih je autobus skopskih registarskih tablica. Dvojica policajaca sa makedonske strane, propuštali su migrante, rukama im pokazujući da se slobodno kreću put Srbije.
Njih tridesetak, u grupicama od pet-šet, kreću se ka Srbiji – neki prugom, neki poljem, dok ih je, za raziku od subote kada je neprestano padala kiša, juče je nemilosrdno peklo sunce.
Za grupicama zaostaju dve žene sa bebama. Zastale su da ih prepoviju.
Tu je i stariji muškarac koji, pritisnut godinama, zabrinut, sporo korača uz pomoć štapa. Pomaže mu mladić, najverovatnije, unuk. Za njima, takođe, sa štapom korača starica koju pridržavaju dve devojke…
Umorni, znojavi, iscrpljeni svi oni na pameti imaju istu misao – stići do cilja.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com